Izvor: Politika, 15.Apr.2014, 22:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Gugl” omogućio korekcije u prevodu

Korisnici će od sada moći da ispravljaju ponuđeni tekst i sačuvaju izmene, a svačiji doprinos biće iskorišćen za dalje usavršavanje ovog servisa

U eri interneta, loši prevodi često nailaze na komentar da izgledaju kao da su izašli iz „Guglovog” servisa za prevođenje (GoogleTranslate). Tekst koji predloži ovaj jezički servis ponekad je upotrebljiv, ponekad smešan ili apsurdan, ali američka kompanija stalno radi na usavršavanju svog prevodioca. Jedna od najnovijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << promena jeste mogućnost da korisnici sami koriguju tekst u prozoru i sačuvaju te izmene. Na taj način će, povećanjem baze prevoda, olakšati mašini da u budućnosti pronalazi što vernije prevode.

Do sada su korisnici mogli da menjaju pojedine reči i izraze birajući alternativne pojmove sa ponuđene liste. Od sada će moći da menjaju kompletan tekst. Dovoljno je da kliknu na ikonicu olovke, a kada unesu izmene i sačuvaju ih klikom na ponuđenu pločicu „Predloži”, „Gugl” će im zahvaliti na poslatom sadržaju uz napomenu da će se ovaj doprinos „koristiti za poboljšanje kvaliteta prevoda” i da može „anonimno da bude prikazan korisnicima”.

„Gugl” se pohvalio novinama na svom nezvaničnom blogu. Na pitanje upućenog sa sajta thenextweb.com – da li je ovo samo eksperiment ili trajna promena – iz kompanije je stigao sledeći odgovor:

„’Gugl prevodilac’ uči iz prevoda koje nalazi širom interneta i nastavlja da popravlja svoj učinak. Takođe smo dodali nove opcije da od korisnika dobijemo povratne informacije. Ako vidite loše konstruisan ili netačan prevod, možete da unesete predlog kako da se cela rečenica popravi. Ohrabrujemo korisnike da isprobaju nove mogućnosti.”

Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Duško Vitas, koji je dao veliki doprinos digitalizaciji srpskog jezičkog korpusa, kaže da je još skeptičan prema „Guglovoj” filozofiji „što više podataka, što manje lingvistike”, jer se ne radi o poznavanju jezičkih sistema, već o gomili podataka iz koje se vade ekvivalenti.

– Ovo spada u ono što se naziva kolektivna inteligencija. Mnogo ljudi svojom dobrom voljom popraviće prevode, ali stvar je mnogo kompleksnija. „Gugl” ne pravi dobro razliku između onoga što je srpski, bošnjački i hrvatski. Ovo je krajnje osetljivo, jer „Gugl” na taj način limitira ono što je srpski jezik. S druge strane, najveće finese u prevođenju su izrazi. Ono što većini izgleda kao dobro rešenje može da dovede do pogrešnog rešenja. U nekim situacijama ovaj servis može da bude koristan, na primer, ako hoćete da rezervišete sobu ili kupite voznu kartu, ali za vrlo ozbiljan prevod ne verujem da će skoro moći da se dođe do rešenja na ovaj način – zaključuje profesor Vitas.

J. J. K.

objavljeno: 16.04.2014

Nastavak na Politika...