Izvor: Politika, 16.Dec.2013, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gugl” ne pita za cenu mapiranja sveta
Britanski servis „Open strit maps”, kartografska „Vikipedija”, preti da ugrozi monopol poznatog pretraživača u kreiranju digitalnog atlasa planete
Upiti za pretragu interneta koji u rezultatima sadrže mapu, čine 20 odsto svih pretraga na „Guglu”. Još je važnije prepoznavanje lokacije, geografska informacija bez koje naši smartfoni i slični uređaji danas teško funkcionišu. Predviđa se da će u budućnosti ključevi „znati” da se nalaze na kancelarijskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stolu, a alat će nas podsetiti da je pozajmljen prijatelju, dok će automobil sam da nas odveze prvo do kancelarije po ključeve, a onda do prijatelja po alat. Za to će biti neophodne savršene mape i zbog toga je ovo trenutno veliko poprište u borbi za novog vladara virtuelnog sveta, piše „Njujork tajms”.
Lik Vensan, jedan je od direktora u „Guglu” i idejni tvorac „Strit vju” servisa, ove jeseni je bio u splavarskoj ekspediciji duž kanjona Kolorada. Tri metra iznad vode na splavu je bila pričvršćena zelena kugla veličine fudbalske lopte sa 15 kamera. Ova sprava je glavni deo servisa „Strit vju” koji korisnicima „Gugl mapa” omogućava da neku tačku na planeti vide u pregledu od 360 stepeni. „Strit vju” danas pokriva 3.000 gradova u 54 zemlje. Od jesenas „guglmobili” krstare ulicama Beograda, Novog Sada i Niša.
Deo ogromnih ulaganja „Gugl” planira da pokrije tako što će naplatiti najvećim kompanijama koje njegove mape koriste kao polazište za svoje usluge. Granica je postavljena na 25.000 dnevnih korišćenja mapa 90 dana uzastopno, što pogađa oko 3.500 kompanija. Naplatna rampa je već neke oterala. „Forskver” je napustio „Gugl mape” prošle zime, „Vikipedija” početkom godine, a „Epl” ovog leta. Svi su se okrenuli alternativnom britanskom servisu „Open strit maps” (OSM), koji nazivaju kartografskom „Vikipedijom”, jer se zasniva na doprinosu korisnika.
„Niko se ne takmiči s „Guglom” da dostigne nivo njihovih mapa zbog toga što nije sasvim racionalno. Na duže staze su toliki troškovi neodrživi”, kaže za „Njujork tajms” Stiv Kost koji je pre 10 godina osnovao OSM, danas glavnu pretnju kartografskom monopolu „Gugla”.
Kostovoj koaliciji zasad dobro ide. U Severnoj Koreji i nekim delovima Evrope imaju više podataka nego „Gugl”. Problem je što u nekim oblastima nema dovoljno preciznih podataka o adresama i saobraćajnim pravilima. U pomoć im je priskočio „Telenav”, koji proizvodi dži-pi-es navigacije. Ustupio im je podatke o saobraćajnim propisima i angažovao profesionalne kartografe da pomognu amaterima. „Forskver” je napravio aplikaciju za korekciju mapa.
Kost je uveren da će njegov servis na kraju pobediti u ovoj utakmici. „Gugl” ostaje pri strategiji da će imati najbolje mape i ne pita za cenu.
Danas mape „govore” vozaču gde da skrene, levo ili desno. Kada automobili budu sami upravljali, mapa će biti suštinski deo mašine. Trenutno ulicama Kalifornije i Nevade krstari 25 eksperimentalnih „Gugl” samo-vozila koja su prešla oko 600.000 milja bez ozbiljnog incidenta. U ovom slučaju algoritmi ne rade dobro zbog velikog napretka u razvoju veštačke inteligencije, već zato što su zasnovani na mapama. Svaku saobraćajnicu je prethodno ispitalo vozilo s vozačem.
Sergej Brin, suosnivač „Gugla”, obećao je da će tehnologija automobila koji sami upravljaju biti usavršena za četiri godine. „Tesla motors” obećava svoju verziju za tri godine, uz nagoveštaj da neće koristiti „Gugl mape”.
„Sve mape će u jednom trenutku biti samo skup podataka. Na kraju će pobediti onaj ko bude imao najviše podataka”, zaključio je Tim Orajli.
Ovaj izdavač i poznati vizionar iz Silicijumske doline uveren je da internet prerasta u ogroman zajednički kompjuter čije će najvažnije pojedinačne funkcije zavisiti od prepoznavanja lokacije.
----------------------------------------------
Glasovna navigacija i u Srbiji
Navigacija u okviru aplikacije „Gugl mape” za mobilne uređaje dostupna je i korisnicima u Srbiji. Korisnicima pametnih telefona i tableta koji imaju vezu sa internetom na raspolaganju su najnovije mape i glasovna navigacija. „Gugl” alatka za navigaciju redovno se ažurira najsvežijim podacima, što znači da korisnici neće morati da kupe nove unapređene verzije mapa ili da manualno ažuriraju svoje uređaje, navodi se u saopštenju „Gugla”.
J. J. K.
objavljeno: 17.12.2013.
