Izvor: B92, 14.Jul.2012, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Google proizvodi: zastrašujuće ili odlično

Kada je Google pre osam godina najavio Gmail i kontekstualne oglase u okviru servisa, potez se činio radikalnim.

U to vreme, preko trideset grupa za zaštitu ljudskih prava tražilo je od Googlea da suspenduje Gmail, jer su smatrali opasnim da Google targetira ljude reklama na ovaj način, piše Cnet.

Danas, 425 miliona ljudi korisni Gmail, a kontekstualni oglasi nalaze se i na drugim servisima. I ljudi ih uspešno ignorišu.

Svakog dana viđamo reklame u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << našim mejlovima, pretragama, na popularnim sajtovima. One su postale deo prihvaćenog "internet prizora". Ili smo se postepeno navikli na njih (priča o kuvanju žabe) ili smo shvatili da trgujemo svojim privatnošću zarad neke dobiti.

Znamo šta Google radi sa ovim informacijama, ali shvatamo i da dobijamo dobru uslugu.

Međutim, neke nove usluge koji stiže iz Googlea, opet se čine "jezivim", kakav je Gmail nekada izgledao.

Google Now, na primer, virtuelni asistent za Android, koristiće informacije iz vašeg kalendara, lokaciju, istoriju pretraživanja i druge podatke.

To koliko Google Now zna o nama može izgledati kao upad u naše živote, smatra Rebeka Grinfild, autorka sajta The Atlantic Wire.

Google naočare, Project Glass, takođe je podigao zabrinutost nekih korisnika.

A u saopštenju Google portparola navodi se da je privatnosi i bezbednost bitna.

"Tehnologija brzo napreduje. Mi konstantno unapređujemo to kako Google može unaprediti živote ljudi, u skladu sa njihovim željama. Za nas, bolji korisnički doživljaj ide ruku pod ruku sa najvišim standardima privantosti i bezbednost. Pružamo korisne alate, kako bi korisnici mogli da kontrolišu podešavanja i odaberu način na koji im Google pruža najviše".

A korisnici se dobro sećaju primera u kojima je zaštita privatnosti zakazala, kao što je još uvek aktuelni Google Street View slučaj, kada je Google prikupljao podatke sa nezaštićenih Wi-Fi mreža.

Googleov moralni kompas, piše Cnet, usmeren je na mantru - "Ne budi zao" (Don't be evil). Oni veruju da su im namere dobre i zbog toga probleme privatnosti ne vide kao problem, jer nemaju nameru da naštete ljudima, kaže direktor Programa za privatnost informacija na Berkliju, Kris Hufnegl.

Ali takva vrsta razmišljanja može biti opasna, jer ne predstavlja bitan faktor u situacijama kao što su krađa podataka od strane hakera ili kada vlada zatraži informacije.

Pojedini smatraju da su nas društvene mreže učinile mekšim. Svi dele sve i pitanja privatnosti postaju manje važna.

Amerikanci imaju dugu tradiciju borbe za privatnost, ali su spremni da je žrtvuju da bi uštedeli koji cent ili učini stvari prijatnijim, kaže Pol Safo, profesor Stenforda, dodajući da što se Evropljana tiče, oni još imaju u svom sećanju da te ime na pogrešnoj listi može koštati života.

Osm toga, dodaje Safo, mnogi se osečćaju bezbednim jer "nisu učinili ništa loše".

"Google nije jedini prestupnik i nije najgori prestupnik. Svi društveni mediji koji postoje, namerno ili nenamerno, umanjuju privatnošću ljudi i svi na webu su saučesnici", kaže on.

Ono za šta Google plaća cenu je to što je inovator, a mi sami moramo štiti svoje informacije.

Nastavak na B92...