Izvor: B92, 14.Jun.2010, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goli šef informatike
O poglavicama, Indijancima i silosima. Zapravo, o tome šta će se ovde dešavati...
Milan Glavaški
Teško je vreme došlo za informatičare. Postali smo pravi Indijanci, radnička klasa razapeta između digitalne harmonije malih timova i kaubojskih korporacija s velikim tehnološkim silosima. Mnogima to ne smeta, namnožili smo se kao zečevi i uživali smo u korporativnim beneficijama što se vidi po stravičnom rastu srčanih udara u naše braće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Indija(na)ca u Indiji.
Svetska proizvodnja se virtualizuje i segmentacija našeg znanja i posla vode nas u informatički Tejlorizam velikih razmera.
Na to dodajte skorašnju krizu, potpunu nesigurnost posla i činjenicu da je mojo informatičkih poglavica utanjio nakon internet revolucije. Ne samo da radimo za kauboje, nego su nam i poglavice kilave.
Ovo zvuči kao prevod scenarija za vestern u režiji Majkla Mura, ali ne mogu da se otmem utisku da stvari ne idu na dobro.
Šta me tera da ovako strastveno pišem? U poslednjih deset godina radim kao CTO i CIO (vikipedujte ove skraćenice po potrebi) u velikim kompanijama po svetu i nisam video mnogo dobre informatike i pregršt srećnih informatičara.
Da pojasnim, u većini korporacija u pogledu tehnologije, IT procesa, regulative i sticanja visokog stručnog znanja čovek značajno napreduje. Ali onu pravu informatičku ideju od koje prožimaju žmarci, onu koja revolucionarno menja vrednost biznisa i stvara legendarne timove viđao sam samo u uređenjima koja su donekle kontradiktorna korporacijskom IT šablonu.
Treba misliti na vreme. U Srbiju i region stiže pomama za dobrim informatičkim kadrom. Sa tim stiže i potreba za ljudima koji sve to vode u nekom pravcu. Odgovornost na liderima je velika. Tu pre svega mislim na društveni i ljudski faktor.
Stoga ćemo ovde kolektivno razmišljati o informatičkom menadžmentu. Ja ću načeti temu svake dve nedelje, a vi ćete komentarisati ako vredi.
Evo nekoliko tema koje ću razvijati, a spisak će rasti ako me gospoda sa B92 ne izbace na vreme.
Forhend ili bekhend?
Dokle god informatički lider ne izjednači svoje ciljeve u firmi s ciljevima firme, imaćemo informatiku kao uslužnu delatnost. Problem je kada firma nema ciljeve, ali nadam se da niste u tom sosu.
Ne znam za vas, ali ja kao CIO želim veće parče kolača od servisiranja. Dosta više bekhenda i hladnih soba sa serverima. Idemo na mrežu. O tehnikama u narednim kolumnama.
Informatička (ne)kultura protiv biznis (ne)kulture
Dokle god CIO ili CTO neguju kulturu informatičkog elitizma u odnosu na "obične korisnike” imaćemo kastinsko uređenje koje, pogotovo kod loše vođenog ofšor modela, može da preraste u bunu običnih korisnika. U tom slučaju, korisnici IT usluga horor preobražajem postaju samormatičari, to jest samodovoljni informatičari. Time stvaraju još goru elitisičku kulturu koja je mutirala i teže se kontroliše.
Organizacija IT timova i šabloni
Nije tačno da moramo da se ukalupimo po pravilima korporativnog uređenja da bismo imali genijalan informatički tim. Mislim na velike IT timove, tradicionalno izdeljene u silose.
Da još više pojasnim, nema magične formule za model timova; multidisciplinarnost je užasno bitna.
Nije vam zagarantovan uspeh ako izolujete nekoliko genijialaca u arhitekturu, mladim nadama date da vode aplikativne timove, virtualizujete infrastrukturu i počnete da održavate operativu iz Indije.
U tehnološkim silosima i regulativa ide teško. Sigurnost, SOX, PCI DSS, SAS70, ISO, Cobit i vođenje finansija često se vide kao neizbežno zlo.
Guglovsko radno okruženje pomaže, ali ako ne usmerite tim, neće pomoći ni da svojim ljudima obezbedite 20% radnog vremena za inovaciju i petkom im zabranite sastanke.
Procesi su keva
Na mnogim mestima video sam da se ljudi ili ne pridržavaju, ili "pre-pridržavaju” procesa. Ja sam stravičan proces džanki. Mislim, verujem u IT Service Management (ITIL) i mnogo sam razvijao procese u karijeri. Stalno mislim da je manadžment procesa kao hod po žici: preispituješ se da li si nagnut više ili manje nego što je potrebno.
Tehnologija
Neću uskratiti informatičarima teme o novim tehnologijama i trendovima u hardveru, softveru, telekomunikacijama, kolaborativnim alatima, itd. Međutim, misliću o praktičnoj primeni kada pričamo o iPadu, virtualizaciji, protokolima, oblacima, grid kompjutingu, rapidnom razvoju, itd. Recimo, ako pričamo o seksi telefonima, ja bih da se usredsredim na iPhone aplikacije koje bi poboljšale plasman proizvoda i servisa.
Offshoring, nearshoring i stopshoring
Gde je Srbija danas na informatičkoj mapi? Hoćemo li pružati podršku korporacijama i uzeti posao Indijcima i (odnedavno prisutnim) Kinezima? Pre će biti da nećemo, nego ćemo morati da smislimo nešto bolje.
Ovde ćemo usvojiti jedno pravilo zbog osetljivosti teme. Čitaj samo ako voliš sve ljude informatičare; mislim, ako ne praviš razliku između Indijanaca i Indijaca, između raznih društvenih, seksualnih i svemirskih informatičkih sklopova.
Naše kolege uglavnom nisu krive za boljke sistema u kojem rade. Ne može te ostaviti hladnokrvnim kada Indiju doživiš po kampusima u kojima u tri smene radi pedeset hiljada informatičara. Nedavno sam tamo intervjuisao četrnaest kandidata za posao menadžera dela mog tamošnjeg tima i dvanaestoro su rekli da vode "tornjeve ”, a ne timove. Toliko za sada.
Na kraju ove kolumne, verovatno se pitate otkud ja sve ovo pišem? Ko je sad pa ovaj, itd. Pišem jer sam pitao B92 da pišem i oni su mi dali. Toliko. Ostalo na mom blogu.
Haug,
Milan.
Informacije o autoru možete naći ne web strani www.cio.rs .
