Izvor: B92, 28.Apr.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Flame Wars: "Shut up, I f*** you!"
Kako da prepoznate i izbegnete da se nađete usred flejming rata?
Iris M.
U aprilu 2005. godine internet je obišla priča o stanovitom bitchcheckeru i njegovoj neslavnoj prepirci zabeleženoj na jednom IRC kanalu. Zaplet je sadržao sve odlike loše drame: usplahirenog "junaka" od 12-13 godina, njegove navodne hakerske veštine, manjak pismenosti i obilje uvreda. Detalji priče nisu toliko bitni koliko nas sama situacija uvodi u okvire davno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poznate "umetnosti flejma".
Ono što se generalno smatra flejmom ili flejmingom je uvredljiva i preterano gruba interakcija između sagovornika na internetu a vezuje se, bar kako naučnici to vide, za dublje socijalne i psihološke slabosti kod pojedinaca; proizvod je manjak samokontrole i izliv negativnih emocija koji brzo vodi u svađu. Za uzrok se često smatra namera pojedinca da nauči nekoga nečemu ili da ubedi druge u svoje, već formirano, mišljenje. Budući da je okruženje virtuelno, nemate mogućnost da koristite glas ili telo, ništa osim reči kojima ćete povesti razgovor u određenom smeru. Bitan faktor je upravo to što nam je onemogućeno da koristimo i prepoznamo govor tela i glasovne promene, pa sagovornik ponekad ne može da zna šta želite da kažete ili jednostavno smisao shvata "zdravo za gotovo". Plus svako od nas ponekad želi da istera svoje, et voila!
Suprotan od flejminga je takozvani fisking, detaljna i argumentovana kritika ili debata koju možete naći u blogosferi, na sajtovima, forumima... Za razliku od flejminga, fisking nije kratka i direktna verbalna uvreda već jasna diskusija u kojoj sagovornici koriste – a čak je i poželjno – logiku, činjenice, sarkazam, često bivaju duhoviti, pa donekle i vulgarni. Dž. B. Šo ili Mark Tven bi se sjajno snašli, da su živi!
Kod nas su flejming ratovi stvarni i česti - kreativnost, imaginacija i kritičko mišljenje gotovo ne postoje, sve se svodi na argumentum ad hominem. Fiskinga ima, ali malo, naći ćete ga na uskostručnim sajtovima, blogovima zatvorenim za javnost ili forumima gde su pravila postovanja precizna, a moderatori na visini zadatka. Ako smatrate da je opis preteran pogledajte Facebook; uzećemo ga za primer pošto na tom sajtu naloge ima oko 100.000 korisnika iz Srbije, što ga čini najvećom domaćom virtuelnom enklavom, a administriranja postova gotovo da nema! Ako pročeprkate po bilo kojoj grupi, primetićete da je komunikacija vezana u čvor - jednoumlje, bes i prosuta žuč, bilo da je politički, religiozno, nacionalno ili rasno obojena zamenili su razmišljanje i dijalog. Većina kritiku doživljava lično i ne provede ni trenutak razmišljajući da li je ista dobronamerna ili zlonamerna već se povlači dobro poznato "ti ja mjku bžju".
Pošto se u školama ne uči "Internet etikecija" (eng. netiquette), evo par saveta za ubuduće. Umesto loše smišljene prozivke i psovki, smislite nešto originalno, zajebantski. Ne skačite po glavi onima koji se ne slažu sa vama, ne gubite ni vi svoju! Pokrenite diskusiju i odgovarajte pažljivo, uzdržano, proverite svoje argumente i najbitnije – proverite pravopis! Ništa gore od flejma i fiskinga gde nikom živom nije jasno ni šta ste napisali, a kamoli šta ste hteli da (do)kažete! Ako vam nije dan ili ste uznemireni nemojte odgovarati na prozivke, ne pokrećite svađu i ne dozvolite sebi da se navučete na flejming-mamac. U najboljem slučaju smejaće vam se gomila nerdova, u najgorem će nepotreban sukob još više eskalirati. Nema ničeg goreg od flejming rata koji je izbio u sred civilizovanog razgovora. To može doći glave svakoj diskusiji i svakoj ideji.
