Izvor: Blic, 28.Dec.2014, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokolica u SFRJ
Više od 200 predmeta, 400 fotografija i 26 video-klipova na autentičan način svedoče o modernizaciji svakodnevnog života u socijalističkoj Jugoslaviji.
Izložba “Nikad im bolje nije bilo”, koja je juče otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije, obuhvata period od 1950. do 1990. i prikazuje fenomen svakodnevice, slobodnog vremena i dokolice u Jugoslaviji. Takođe, stavlja fokus na promene u načinu života koje su usledile nakon Drugog svetkog rata, a koje su bile očite >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za veliki broj stanovništva u Jugoslaviji. Zato su pred posetiocima dva narativna puta koja mogu da slede i pritom otkrivaju fenomene: Ritam života - period od upisa u jaslice, prijema u pionire i partiju, do odlaska u penziju i Ritam godine - od Nove godine do Praznika rada, Dana boraca i Dana Republike.
- Prva lestvica u životu običnog čoveka je obrazovanje, pa zato i priča o tome koliko se malo ljudi pre rata školovalo i kako su se te prilike već do šezdesetih godina sredile - bio je i porast broja pismenih. Nakon škole, taj čovek sticao je pravo na zaposlenje i u prvim godinama naglasak je na teškoj industriji, da bi došlo do razvoja, a izabrali smo sekretaricu kao paradigmu poslova u Jugoslaviji. Naravno, rudara kao simbola i figuru koje se sećamo i sa novčanice, a koji je trebalo da bude uzor svima - kaže autorka izložbe Ana Panić, kustoskinja Muzeja istorije Jugoslavije.
Postavka govori i o tome kako su Jugosloveni stanovali, provodili svoje slobodno vreme, ali i osvajali radna i socijalna prava.
- Na primerima pionira, omladinskih akcija i JNA, kroz koje je svakako bila prisutna indoktrinacija države, ako oduzmete ono Socijalistička Federativna, shvatite da ostaju i da se promovišu univerzalne vrednosti, kao što su patriotizam, iskrenost, rodoljublje - zaključuje Panićeva.
Saradnici na projektu i autori tekstova su dr Igor Duda, predavač istorije univerziteta Jurja Dobrile u Puli i dr Ivana Dobrivojević, naučna saradnica na Institutu za savremenu istoriju. Izložba traje do 17. februara, do kada će biti organizovane dečje radionice, pozorišne predstave, projekcije filmova, vođenja sa poznatim ličnostima, predavanja i promocije, dok će autorska vođenja biti subotom od 13 sati.
Posetioci su pozvani da donesu predmete iz tog perioda, ispričaju svoja sećanja na život u socijalizmu i aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja i komentarisanju na društvenim mrežama.
- Radna subota je prestala da postoji 1965. i tada počinje da se stvara kultura odmora, vikend putovanja i vikendica. Zanimljivo je da su ljudi u prvim godinama odbijali da odlaze na odmor i čak kada su fabrike forsirale socijalna odmarališta, radni čovek je smatrao da mu odmor nije potreban i radije je to slobodno vreme koristio baveći se nekim vidom poljoprivrede - kaže kustoskinja Panić.
