Izvor: TehnoMagazin.rs, 09.Feb.2015, 13:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Digitalna TV revolucija

Na svakom koraku čujemo reč digitalizacija. Ona polako postaje naša stvarnost, ali i dalje nam nije u potpunosti jasno koje su njene prednosti i šta ona sve sa sobom nosi. O digitalizaciji već smo pisali, a više o tome možete pročitati ovde. Srbija je odlučila da se televizijski program emituje po najkvalitetnijem standardu – DVB T2, uz primenu MPEG4 kompresije video signala, a nešto više o tome, kao i digitalnim risiverima DVB-T2 možete saznati ovde.
Osnovne razlike između >> Pročitaj celu vest na sajtu TehnoMagazin.rs << digitalne i analogne televizije Digitalizacija u stvari predstavlja tehnološku revoluciju. Dosad se televizijski program emitovao analognim putem, odnosno televizijska slika prenosila se putem radio talasa. Veliki nedostatak kod analognog emitovanja jeste taj što su na kvalitet slike mogle da utiču smetnje koje su ometale taj signal, a samim tim je i televizijska slika bila lošija. Sa prelaskom na digitalno emitovanje signala, ovome je došao kraj, jer se menja način isporuke televizijskog programa. Slika i ton prevode se u digitalne podatke koji se kompresuju, nakon čega ih dekodiraju risiveri, koji se ili nalaze u vašem televizoru ili su u obliku posebnog uređaja.
Kako na digitalno emitovanje signala ne utiču smetnje, kvalitet slike ostaje nepromenjen. Takođe, velika prednost digitalnog emitovanja je i ta što jedan televizijski kanal može da emituje više različitih TV programa, što kod analognog emitovanja to nije bio slučaj. Ovo se postiže sažimanjem, odnosno komprimovanjem digitalnih podataka o tonu i slici u jednom kanalu. Komprimovanje je isto što i prebacivanje pesama u MP3 format čime one zauzimaju manje mesta, te na jedan CD može da stane mnogo više pesama ukoliko su one u ovom formatu. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, više prostora u jednom kanalu sada omogućava prenos slike koja je življa i kvalitetnija. Ta slika sadrži više detalja, odnosno veće je rezolucije (1280×720 ili 1920×1080 piksela), a naziva se HDTV (High definition television).
Takođe, digitalna televizija donosi nešto mnogo više od teleteksta koji pruža informacije o televizijskoj šemi, a to je takozvani elektronski TV vodič – EPG (Electronic program guide). Pomoću njega imamo uvid u programe svih televizijskih stanica, ali i mogućnost pretraživanja sadržaja putem ključnih reči.
Digitalni prenos TV signala DVB (Digital video broadcast) je skraćenica koja označava emitovanje digitalnog signala slike. Na osnovu toga da li se signal prenosi zemaljskim, satelitskim ili kablovskim putem, postoje tri različita standarda.
DVB-T (Digital video broadcast – terrestrial) emituje signal putem mreže predajnika na zemlji. Kako bi se digitalni TV signal mogao izdvojiti iz spektra ostalih digitalnih signala i kako bi ga prijemnik mogao prepoznati, potrebno je standardizovati digitalni signal, te je uveden DVB-T2 standard. Na osnovu ovog standarda imaćemo veći broj televizijskih programa, a sve zahvaljujući novom standardu, takozvanom MPEG-4 koji u jedan kanal može da upakuje više različitih televizijskih programa. A da bismo mogli da primamo ovaj signal, potrebna nam je posebna oprema, odnosno digitalni prijemnik koji sadrži MPEG-4 dekoder.
DVB-S (Digital video broadcast – satellite) predstavlja emitovanje signala putem satelita. Za prijem ovog signala potrebna je satelitska antena, kao i poseban satelitski risiver. Najnoviji standard za digitalnu satelitsku televiziju je DVB-S2 koji je, u poređenju sa svojim prethodnikom DVB-S, bolji za 30 odsto.
DVB-C (Digital video broadcast – cable) jeste kablovska digitalna televizija, odnosno digitalni signal se prenosi putem kabla do TV prijemnika. Kablovska televizija može biti i analogna i digitalna, a u oba slučaja kvalitet slike je na visokom nivou. Ipak, ono što izdvaja digitalnu kablovsku od analogne jesu mogućnosti koje ona sa sobom nosi. Standard koji se koristi za digitalno emitovanje signala kablovskim putem je DVB-C.
Tu je i IPTV – Internet Protocol Television koji omogućava prenos digitalnih podataka putem interneta, od provajdera IPTV do korisnika. Ono što vam je potrebno jeste IPTV prijemnik koji se povezuje sa televizorom, kao i brz internet. Najveća prednost IPTV-a u odnosu na ostale je što je napredniji, a samim tim u ponudi ima više interaktivnih mogućnosti.
Digitalni TV signal može se primati i putem antene koja se nalazi na vašem krovu. Ne postoji posebna antena za digitalnu televiziju, već je potrebno da svoju postojeću UHF antenu (tzv. riblju kost) usmerite u odgovarajućem pravcu. Jedina poteškoća je to što kod digitalne televizije slike ili ima ili ne, te nećete imati povratnu informaciju prilikom nameštanja antene, sve dok ne postavite antenu u pravi položaj.

Nastavak na TehnoMagazin.rs...