Izvor: Blic, 06.Nov.2014, 20:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca čekaju na staratelje duže od dve godine
Neslaganje supružnika oko toga ko će nakon razvoda dobiti starateljstvo nad maloletnim detetom, najčešći je uzrok dugogodišnjeg sudskog procesa iz oblasti porodičnog prava. Ukoliko supružnici pristanu na medijaciju, taj postupak može da traje dva meseca. Ukoliko ne pristanu, suđenje po tužbi za razvod braka može da traje znatno duže od “razumnog” roka od oko dve godine.
Tatjana Jeremić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, objašnjava da postupke za razvod braka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najčešće produžavaju veštačenja koja supružnici traže, nezadovoljni nalazom i mišljenjem Centra za socijalni rad.
- Ukoliko su stranke nezadovoljne izveštajem Centra i iznesu argumentovane primedbe na taj izveštaj, sud može po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka da odredi izvođenje dokaza veštačenjem. To je postupak koji traje, ali sud određuje rok u kom veštačenje treba završiti. Ukoliko ustanova koja je određena da obavi veštačenje nije u mogućnosti (iz opravdanih razloga) da u ostavljenom roku dostavi sudu nalaz i mišljenje o proceni roditeljske podobnosti, može tražiti od suda produženje roka. Budući da je reč o maloletnoj deci i da je sud taj koji odlučuje o njihovoj budućnosti, u ovakvim slučajevima sudija neće presuditi ko od roditelja će neposredno vršiti roditeljsko pravo, a da u potpunosti nije utvrdio sve relevantne činjenice, rukovodeći se najboljim interesom deteta - kaže sudija Tatjana Jeremić.
Dok se ne donese konačna presuda, privremenom merom, koja ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka, sud može odlučiti koji roditelj će neposredno vršiti roditeljsko pravo.
- Razumni rok za sprovođenje ovakvog postupka je dve godine, ali se dešava da stranke argumentovano osporavaju čak i komisijski nalaz i mišljenje ustanove koja je radila veštačenje. To dodatno prolongira postupak, a u manjem broju predmeta se određuje i veštačenje preko sudsko-medicinskog odbora. Radi se o maloletnoj deci, o njihovom pravu na sigurno i bezbrižno odrastanje, o njihovom pravu na porodični život koje se realizuje kroz održavanje ličnih odnosa sa drugim roditeljem i zbog toga morate potpuno da utvrdite sve činjenice i da odlučite šta je najbolje za njih, kada roditelji imaju suprotstavljene stavove - navodi sudija Jeremić.
Pre pokretanja sudskog postupka, postoji mogućnost da se stranke obrate savetovalištu za brak i porodicu i tako probaju da reše svoje nesuglasice. Ako pokrenu sudski postupak, tužbom za razvod braka, sud može da im preporuči sprovođenje postupka posredovanja odnosno medijaciju, ali je za takav postupak potrebna saglasnost obe strane.
- Sudija koji je zadužen predmetom, ukoliko stranke prihvate postupak posredovanja, koji je dobrovoljan, vodi i postupak posredovanja koji se mora sprovesti u roku od dva meseca od dana dostavljanja tužbe sudu. Sudija koji rukovodi posredovanjem ne može učestvovati u donošenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo - precizira sudija Tatjana Jeremić.
Pre nego se odluče na podnošenje tužbe za razvod braka, supružnici mogu da se obrate nekoj od specijalizovanih institucija za rešavanje ovakvih problema kao što su Savetovalište za brak i porodicu ili Centar za socijalni rad.
Sedam i po godina majka Lj.J. i njena maloletna ćerka I.J. vodile su sudski spor kojim su pokušale da dokažu da je otac devojčice zaista njen otac i da treba da plaća alimentaciju, što je on negirao i odbijao.
Da je ovo bilo neopravdano dugo i na štetu deteta, potvrdio je i Evropski sud za ljudska prava kome su se majka Lj.J. i njena ćerka I.J. obratile pozivajući se na povredu prava na suđenje u razumnom roku, povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života i povredu prava na delotvorni pravni lek.
Majka i ćerka su protiv tuženog D.K, popularnog lokalnog pevača, 9. juna 1999. godine pokrenule postupak za utvrđivanje vanbračnog očinstva i određivanje zakonskog izdržavanja. Nalaz Instituta za transfuziju krvi potvrdio je da je, na osnovu uzoraka koje su dostavile stranke, tuženi “vrlo moguće” otac i da je verovatnoća - 97,14 odsto. U periodu između 20. septembra 1999. godine, kada je bilo zakazano prvo ročište, do januara 2002. godine održano je devet ročišta i zakazano šest dnk testova, ali se optuženi ni na jednom testu nije pojavio.
Tada IV opštinski sud donosi prvu presudu u korist tužiteljke, ali je novembra iste godine Okružni sud ukida. U ponovljenom postupku od februara do novembra 2003. godine zakazano je šest ročišta i tri dnk testa, na kojima se tuženi opet nije pojavio. Novembra iste godine IV opštinski sud donosi ponovo presudu identičnu prvoj, ali je Okružni sud opet ukida maja 2004. godine. U ponovljenom postupku tuženi je i dalje poricao da je otac, ali je i dalje odbijao DNK analize.
Juna 2006. godine, IV opštinski sud po treći put donosi presudu kojom se potvrđuje da je tuženi prirodni otac maloletne I. J. i određuje alimentaciju u visini od 32.000 dinara mesečno počev od 1. jula 1999. godine. Decembra 2006. godine Okružni sud u Beogradu potvrđuje prvostepenu presudu. Tuženi ulaže reviziju i Vrhovni sud Srbije potvrđuje obe presude, smanjujući iznos izdržavanja na 15.000 dinara mesečno.
Majka i ćerka tada se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava koji je zaključio da su žalbe podnositeljki na dužinu sudskog postupka prihvatljive. U pogledu povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, Evropski sud je našao da je postojala produžena neizvesnost maloletne podnositeljke predstavke u vezi sa njenim ličnim identitetom.
U pravnim sistemima kao što je srpski, u kojima ne postoji sredstvo koje bi primoralo navodnog oca da poštuje sudsko rešenje o obavljanju DNK testa, interesi pojedinca koji traži utvrđivanje očinstva moraju se osigurati obezbeđivanjem alternativnog sredstva koje omogućava nezavisnom organu da brzo utvrdi očinstvo.
Propuštanje srpskih organa da obezbede takvo alternativno sredstvo u konkretnom slučaju dovelo je do povrede prava na poštovanje privatnog života podnositeljki predstavke.
Maloletnoj I. J. Sud je dosudio iznos od 5.000 evra na ime naknade neimovinske štete, a njenoj majci Lj. J. iznos od 1.000 evra takođe na ime naknade neimovinske štete.
