Izvor: B92, 04.Maj.2010, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cyber kriminal sve opasniji
Počinioci navode potencijalne žrtve da odaju informacije o sebi, kao što su korisničko ime i lozinka, podaci o platnoj kartici pa to koriste...
Danijela Vukosavljević
Izvor: Politika
O broju i vrsti krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala, kao i kolika je ekonomska šteta njima prouzrokovana, teško je dati konkretnu procenu. Ova vrsta kriminala je u stalnom porastu u celom svetu. Razvoj kompjuterske tehnike i softvera, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << masovnost interneta i društvenih mreža, kao i elektronske komunikacije, koliko ima svoje prednosti toliko ima i mana, jer računarski kriminal postaje raznolikiji i sofisticiraniji.
Viši policijski inspektor dr Vladimir Urošević, iz Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije, kaže za „Politiku”, da se svakodnevno javljaju novi oblici izvršenja krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala.
"Ono što je karakteristično za visokotehnološki kriminal jeste socijalni inžinjering, odnosno aktivnom manipulacijom navođenje ljudi da odaju informacije o sebi. To može biti davanje korisničkog imena i lozinke, podataka o platnoj kartici, mestu rođenja, socijalnom osiguranju, broju pasoša, ličnoj karti", objašnjava naš sagovornik.
Najviše pažnje u poslednje vreme srpska policija posvećuje suzbijanju zloupotrebe dece u pornografske svrhe na internetu.
"Najčešće je reč o posedovanju, ali i širenju dečjeg pornografskog materijala putem Interneta na kojem su deca i maloletnici. Počinioci ovih krivičnih dela su iz svih socijalnih staleža, različitih godišta i nivoa obrazovanja. U inostranstvu su rađene mnogobrojne studije na ovu temu i nijedna nije uspela da definiše koja je to kategorija društva koja se bavi dečjom pornografijom putem Interneta. Počinioci mogu biti političari, fitički radnici, doktori nauka, sveštenici, kao i obični građani", tvrdi naš sagovornik.
Urošević kaže da je neophodno da roditelji, pošto ne mogu da ih stalno nadgledaju, nauče decu da na siguran način koriste računar.
" Kao što decu učimo kako da prepoznaju i izbegnu neprijatnosti na ulici i u svojoj okolini, važno je naučiti ih istom ponašanju prilikom korišćenja interneta. Takođe, potrebno je poštovati njihovu nezavisnost, interese i aktivnosti, kao i koristiti poruke prilagođene njihovom uzrastu. Chat, blog i forum putem kojih deca i mladi razmenjuju mišljenja i komuniciraju vrlo su popularni, pa su privlačni i osobama koje žele da zloupotrebe njihovo poverenje. Među vršnjacima to su najčešće preteće poruke, vređanje i širenje glasina i ucene, koje jedno dete ili više njih upućuje drugome. Zloupotreba odraslih najčešće uključuje lažno predstavljanje i manipulisanje sa ciljem pridobijanja dece i mladih da bi se naveli na nepoželjna ponašanja, kao što su seksualna", kaže naš sagovornik.
U poslednje vreme svedoci smo pojave pretnji na društvenim mrežama kao što je Facebook, ali i na drugim mrežama i putem elektronskih poruka. Podsetimo, nedavno je na Facebooku osnovana grupa pod nazivom „Tadiću džaba ti blindirana mečka kad otvoriš vrata snajper te čeka”.
"Ozbiljnost pretnji policija prosuđuje na osnovu konteksta teksta koji je objavljen, rasporeda reči u rečenici, objektivnih okolnosti i situacije. Informacije o tome dobijamo na osnovu operativnog rada, javnih govora, zahteva tužilaštva i krivičnih prijava građana i drugih organizacija",kaže Urošević.
Pre nekoliko godina, kada je osnovano ovo odeljenje, najveći broj krivičnih prijava policija je podnosila protiv osoba koje su putem interneta na prodaju oglašavale filmove i muziku. Pored toga, bilo je i slučajeva neovlašćenog distribuiranja elektronskih udžbenika i priručnika.
!Vremenom su, zatim, počele da se pojavljuju računarske prevare u kojima se zloupotrebljavaju platne kartica. Lažnim platnim karticama, predstavljajući se kao njeni pravi vlasnici, počinioci su elektronski kupovali robu. Uglavnom je to bila skupocena roba, kao što su laptop računari, mobilni telefoni, audio i video-uređaji", kaže Urošević.
Reč je o „fishingu” koji, kako objašnjava naš sagovornik, podrazumeva da se pomoću različitih metoda socijalnog inžinjeringa od vlasnika platne kartice prikupljaju podaci.
"Postoji više načina, a jedan od najčešćih je slanje „spam” poruka u kojima počinilac napada grupu ljudi, određenih korisnika jedne banke. Njima se šalju „spam” poruke u okviru kojih se počinioci predstavljaju kao osobe iz banke, administratori ili korisnički servis. Na stranicu poruke stave logo i napomenu da je došlo do određenih sistemskih problema, zbog čega je neophodno da potencijalna žrtva na određenom navedenom linku unese svoje korisničke podatke za tu banku. Taj link je pod kontrolom počinioca i on kasnije prikupljene podatke preprodaje ili zloupotrebljava za elektronsku kupovinu. Ovako se zapravo krade identitet osobe", kaže naš sagovornik.
Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala zabeležilo je i slučajeve takozvane kompjuterske osvete. Naime, veliki broj krivičnih prijava policija je podnela protiv osoba koje su brisale računarske podatke sa drugih kompjutera ili su uklanjali bitne komponente računarskih programa. Najčešće se dešavalo da to iz osvete rade bivši zaposleni firmama u kojima su dobili otkaze.
Saveti građanima: Uvek držati uključen zaštitni program na računaru i ažurirati ga Ažurirati operativni sistem Ugasiti računar kada niste u kući Ne odgovarati na spam poruke, ukoliko niste sigurni da poznajete pošiljaoca Izbegavati korišćenje ličnih podataka na internetu Lozinke za elektronske naloge nikada ne bi trebalo čuvati automatski u poljima za unos Izbegavati ostavljanje fotografija na internetu, naročito dece, koje mogu biti javno dostupne svim korisnicima
Saveti za roditelje:
Ako saznate da je dete bilo izloženo nasilju putem interneta, potrebno je: naučiti dete da ne odgovara na nasilne, preteće ili bilo koje druge sumnjive poruke i pozive; ne brišite poruke ili slike jer mogu poslužiti kao dokaz; kontaktirajte sa internetom provajdera i prijavite da ste primili takvu poruku; obavestite školu o ponašanju – zlostavljanju ili eventualnim promenama raspoloženja i ponašanja kod deteta; obavestite policiju ako poruke sadrže pretnje nasiljem, uhođenje, napastovanje, dečiju pornografiju, ili kada prethodni koraci nisu dali rezultate; ako Vam je poznat identitet izvršioca, broj ili elektronska adresa sa koje su uznemirujuće i zlonamerne poruke upućene, svakako obavestite o tome policiju, mobilne operatere, internet provajdera, školu...
