Izvor: Politika, 05.Sep.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čip na dijamantu, šta će reći Naomi
Tanušni listići, prošarani mnoštvom sićušnih rupa u koje su, umesto ugljenikovih, ubačeni azotovi atomi, čuvaće i obrađivaće milionima puta više podataka
Žene su ih oduvek privijale uz grudi, kao najdražeg prijatelja. Naomi Kembel je to na sudu izokola priznala, pravdajući se da nije znala koliko su dragoceni.
U čemu je tajna?
Bleštavi kamenčići osvojiće uskoro, najavili su američki naučnici, i srca superkompjutera, obrađujući i čuvajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << milionima puta više podataka od današnjih sa silicijumskim čipovima!
Tanušni listići dijamanta, jednog od tri pojavna oblika ugljenika (ostala dva su grafit i fuleren), prošarani su hiljadama azotovih atoma na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i u Nacionalnoj laboratoriji „Lorens Berkli“. Stručnjaci su ih smestili u bezbroj majušnih rupa pretvorivši drago kamenje u elektronske provodnike. Zamislite samo: prečnik atoma je, u proseku, od 0,1 do 0,5 milionitih delića milimetra (od 0,1 do 0,5 nanometara).
Azot odvajkada postoji u draguljima, još u zemljinoj utrobi, dajući pojedinima žućkastu boju. Upravo to svojstvo iskorišćeno je da veštačkim putem budu začinjeni azotovim atomima, posle čega su proučavani za svakojake namene u kvantnoj mehanici.
Upotrebili smo poznati postupak da, ako možemo tako reći, naružimo malčice savršeno lice dragog kamena, objašnjava Dejvid Avšalom, jedan od dvojice predvodnika u neobičnom istraživačkom poduhvatu.
Dva napolje, jedan unutra
Već na prvi pogled je jasno da u obzir dolaze dva moguća područja primene: budući kvantni računari i novi „pametni lekovi“. Budući da superkompjuteri zasnovani na kvantnoj mehanici iziskuju izuzetnu tačnost kakve nema u prirodi, zato su istraživači na dijamantskim listićima načinili savršene šare. Kako su to izveli?
Laserskim zrakom su, najpre, izbacili dva atoma ugljenika, a potom na ispražnjeno mesto ubacili jedan atom azota. Popunjavanje šupljinica teklo je veoma brzo: u jednoj sekundi, čak, 4.000, a za minut su prošarali površinu od nekoliko kvadratnih santimetara. Šta su time dobili?
Stručnim jezikom, dodatni elektron u rupici, što će kvantnom kompjuteru omogućiti da ogromno poveća skladištenje podataka sa svakim okretajem (spinom) ove subatomske čestice. Kada ćete moći da kupite takav računar?
Odgovor još niko ne zna.
Da li je alem-kamen i najverniji prijatelj naše planete, koja je ženskog roda?
Jednu od najzapretanijih tajni – kako se na Zemlji začeo život – naučnici sa Univerziteta Ulm (Nemačka) pre dve godine odgonetnuli su pažljivim ispitivanjem (i posmatranjem) dragulja. Na dragom kamenju milijardama godina ranije vladali su povoljni uslovi za otpočinjanje hemijskih zbivanja (reakcija) koja su prethodila pojavi prvih mikroorganizama.
Prijatelj života
Učeni ljudi godinama raspredaju da li su se najstariji oblici žive tvari zakuvali u pradavnoj supi prvobitnih hemijskih sastojaka, ali niko pouzdano ne zna kako su se najprostije aminokiseline – poznate pod imenom „ciglice života“ – spojile i objedinile u složene polimere koji su poslužili kao temelj potonjeg stvaranja.
Dijamanti predstavljaju kristalni oblik ugljenika koji prethodi najstarijem znanom životu na Zemlji. U brojnim laboratorijskim proverama uočeno je da je prirodno drago kamenje, izlagano vodoniku, obrazovalo kristalne slojeve vode na svojoj površini. Ujedno je izmerena električna provodljivost koja je, prema pretpostavkama, odigrala ključnu ulogu u pokretanju (i ubrzavanju) hemijskih reakcija neophodnih za prvo životodavno poreklo.
Kada su se najjednostavniji molekuli uhvatili za površinu dijamanata prekrivenih vodonikom u atmosferi rane Zemlje, pre nekoliko milijardi godina, docnija geohemijska zbivanja bila su dovoljna da uobliče složenije organske molekule koji su, po svemu sudeći, urodili životom.
A kako nastaje drago kamenje?
Uobičajeno na velikim dubinama izlaganjem ugljenika jakoj toploti i visokom pritisku. Zahvaljujući nizu vulkanskih riganja u razdoblju od pre milijardu do sto miliona godina dospeli su bliže površini, odakle se lakše iskopavaju.
Nedavno su naučnici objavili da na pojedinim planetama Sunčeve porodice postoje „mora dijamanata“. Ne trljajte oči u neverici, dobro ste pročitali. Šta li je na to rekla Naomi Kembel?
Stanko Stojiljković
objavljeno: 05/09/2010
