Izvor: B92, 19.Jan.2011, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Castle Crashers
Tokom poslednjih godina Xbox Live i PSN postaju sve važniji izvor novih igara koje otimaju mnogo više sati igračima nego što to uspeva standardnim visokobdužetnim naslovima koji se prodaju na diskovima. Jedan od najboljih primera je Castle Crashers: igra jednostavna, zabavna za igranje i u ekipi i jeftina.
Igor Conić
Prvo što upada u oči kada započnete Castle Crashers – osim odlične, stilizovane 2D grafike koja ima da zahvali Newgrounds >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << flash igrama kao inspiraciji – jeste koliko je dobru zabavu zapravo lako postići bez kompleksne priče, kompleksne mehanike ili komplesnog grafičkog enginea. Castle Crashers vam je kao neki manifest jednostavnosti i u tome je možda i ključ njegovog šarma. U stvari, ključ je u tome koliko je igranje ove igre jednostavno - zabavno.
Castle Crashers počinje otmicom ne jedne nego četiri princeze, po jedna za svakog viteza tj. boju viteza. Vi, kao igrači, ste u ulozi jednog od četiri junaka koji treba da dotične princeze i oslobode. I to je priča.
Caka je u tome kako ćete da tu priču završite, jer da biste u tome uspeli moraćete da plivate po rekama, da se pentrate po planinama, da se klizate se po ledu, da se topite se u lavi, a da sve vreme seckate i koljete horde zlotvora i naravno, da upadate u zamkove (i zamke). I sve to možete da radite sami, ali i sa tri drugara – ili drugarice – čime se, sasvim očekivano, faktor zabave podiže na četvrti stepen.
Tako nastale adrenalinske situacije, spasovi u poslednje časove, šefovi pobeđeni s poslednjim gramima energije, pravovremno iskorišćeni specijali ili spektakularne pogibije - sve to dokazuje da za osećaj epskog u igri nije potrebna epska priča od 100 sati niti "sandbox” svet sa stotinama NPC-a i side-questova. Dovoljne su samo dobra mehanika i dinamika koja se stvara samo kada rame uz rame, kontroler uz kontroler, igraju živa bića.
Da bi sve bilo još zabavnije, vaši Castle Crasheri dobijaju iskustvene poene i "podižu se” po nivoima, što im donosi bolje osobine i nove magije, što uz otkrivanje novih oružja i blaga daje gotovo neodoljiv koktel koji vas vuče da igrate i dalje i ponovo. Pored toga, tu je i nekolicina životinjica, svojevrsnih totema-duhova zaštitnika koje možete da "prikačite” na svog viteza i da time dobijete ne samo ljubimca - koji izgleda toliko slatko da će svaka devojčica zastati da pogleda kakva vam je to igra - nego dobijate i raznovrsne bonuse: više EXPA, bolju mogućnost pronalaženja sakrivenih predmeta ili direktnu asistenciju u fajtu.
Kontrole su jednostavne i jasne: skači, uzmi predmet, napadni normalno i napadni jako. Za magije kombinujete R2 i osnovne dugmiće, a L2 vam je blok. Naravno, biće tu još nekih kombinacija koje dobijate kako vaš lik napreduje, ali ovi navedeni dugmići će vam biti sve i svja - i biće pritiskani kao blesavi, jer akcija skoro ni u jednom trenutku ne prestaje. I nikada ne postaje dosadna, iako se protivnici ipak malo previše ponavljaju za naš ukus" Ali zato su šefovi nivoa priča za sebe: ogromni i opasni, jedinstveni i raznovrsni i zahtevaju pravu mešavinu refleska i taktičkog razmišljanja – a da ne govorimo o timskom radu.
Da, Castle Crashers ćete stvarno igrati tek ako ga igrate sa ekipom. Bolje je u lokalu, ali može i preko mreže. Osnovni režim je co-op, mada i tu ima malo nadmetanja: ko je sakupio najviše blaga ili killova, npr. Ali, ima i pravih "nadmetačkih” varijanti.
Tu je arena režim u kome se borite protiv neprestano nadolazećih talasa (i talasa i talasa) protivnika, pa ko duže izdrži. U osnovi, ista stvar kao priča, samo bez priče. Drugi režim je malo neočekivan, jer radi se o odbojci. Koja je čak prilično zabavna, iako nije baš "upeglana" toliko da bismo mogli kažemo kako je to nekakva simulacija. Ali, imate do četiri igrača u timu, imate loptu i veoma dobro zategnute kontrole, pa izvol’te.
Zvanični sajt: Castle Crashers
Atmosfera i količina vrištanja, urlanja i smeha koju će vam Castle Crashers doneti je ravna Little Big Planetu, a s obzirom na to da može da zabavi četiri čoveka, igra ispade jednako dobra kao recimo Rock Band.
A koliko je jeftinije, ne treba ni pominjati. I nemojte da vas brine to što ćete kroz "priču” protutnjati za 4 do 5 sati: želećete da igrate ponovo i ponovo, a tu su i, već pomenuti, drugi režimi.
