Izvor: Politika, 24.Apr.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brazilski model za upravljanje internetom
Na početku dvodnevnog „Netmundijala”, predsednica Brazila Dilma Rusef ratifikovala zakon koji garantuje neutralnost interneta i ograničava podatke koji mogu da se prikupljaju o korisnicima
Brazil je postao jedna od prvih zemalja koja je usvojila Zakon o pravima i dužnostima pri korišćenju interneta. Otvarajući „Netmundijal”, veliki globalni skup čija je glavna tema budućnost upravljanja internetom, predsednica Dilma Rusef je u Sao Paulu ratifikovala zakon odobren >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Senatu dan ranije.
On garantuje pristup mreži, neutralnost (bez blokade sadržaja i usporavanja protoka) i ograničava metapodatke koji mogu da se prikupljaju o korisnicima interneta u Brazilu. Takođe, pružaoci servisa neće biti odgovorni za sadržaj koji objavljuju korisnici i moraće da po sudskom nalogu predaju materijal procenjen kao uvredljiv.
Predsednica Brazila je potom otvorila konferenciju koja se prethodna dva dana bavila budućnošću upravljanja internetom i uspostavljanjem globalnih principa za sve buduće političke odluke u vezi sa globalnom mrežom.
„Naš zakon može da utiče na globalnu polemiku kako bi se pronašao najbolji način da se u virtuelnom svetu garantuju stvarna prava”, napisala je predsednica Rusef na svom blogu.
Na skupu je učestvovalo 800 predstavnika država, korporacija i nevladinih organizacija. Srbija nema učesnike na nivou države, ali su u Brazilu Jovan Kurbalija i Vladimir Radunović iz međunarodne Diplo fondacije.
Posle otkrića da je Dilma Rusef bila žrtva američkog prisluškivanja, Brazil je izbio na čelo boraca za slobodan internet. Rusef je inicirala propise kojim se internet provajderi obavezuju da podatke o brazilskim korisnicima čuvaju u zemlji kako bi se zaštitili od daljeg američkog prisluškivanja. Međutim, ta odredba je izbačena iz zakona zbog bojazni da bi je teško bilo sprovesti, izvestio je AP.
Usvojeni zakon predložen je još 2009. godine. U međuvremenu su doprinos njegovom oblikovanju dale na stotine pojedinaca i organizacija, pa se očekivalo da on posluži kao model za celu konferenciju.
„Brazil će pokazati ovaj zakon i kazaće da ono što je on uradio funkcioniše i da može da se razmotri na globalnom nivou”, rekao je za agenciju „Blumberg” Ronaldo Lemos, direktor Centra za tehnologiju i društvo pri pravnom fakultetu u Rio de Žaneiru.
Predsednica Brazila je organizovala skup zajedno sa „Ajkan” korporacijom za dodeljivanje domena (ICANN). Organizatori imaju stav da je internet kolektivna tvorevina i da takav mora da bude i proces upravljanja.
Ovo pitanje posebno je aktuelno otkako su u martu SAD najavile da će preneti na nekog drugog svoju dužnost „gospodara interneta”. To se odnosi na važnu regulaciju kodova i brojeva koji omogućavaju jedinstven internet kakav je sada.
Kina, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan žele da se svaka konačna odluka ubuduće donosi u okviru Ujedinjenih nacija dok SAD, Australija i neke članice EU ne žele da se upravljanje internetom prepusti grupi u kojoj dominiraju vlade.
Ideja je da novi model upravljanja bude takozvani multiakterski model koji bi uključio širi krug zainteresovanih strana – vlade, korporativni i nevladin sektor.
Tomas Hjuz iz organizacije Hjuman rajts grup rekao je za Bi-Bi-Si da snaga interneta poslednjih decenija leži u tome što nije bilo direktnog političkog uticaja na njegove tehničke aspekte.
„Pravi košmar bi nastao ’balkanizacijom’ interneta. Vlade bi menjale tehničke standarde prema komercijalnim interesima, ne bi mogle da funkcionišu veze između pojedinih zemalja ili regiona i mogle bi da se vrše stvari poput masovnog nadzora i kontrole sadržaja”, upozorio je Hjuz.
J. J. K.
objavljeno: 24/04/2014
