Izvor: Blic, 24.Dec.2014, 11:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bata Živojinović: Želim samo da zagrlim sina

Stalno sanjam Miljka. Za poslednjih osam godina video sam ga samo dva puta

- Žao mi je. Zaista nisam mogao da se sretnem sa kineskim premijerom. Uostalom, neka kineskom narodu ostane uspomena na Valtera, onakva kakva je u njihovom sećanju. Ali sam mu, odmah kada je stigao, preko kineske ambasade u Beogradu uputio telegram dobrodošlice.

Supruga slavnog glumca, Lula Živojinović, na ovo dodaje da je protokol, tokom posete premijera Kine, ponudio da po legendu glumišta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << našeg i svetskog, pošalje auto, kako bi i on bio deo velike svečanosti povodom otvaranja Pupinovog mosta. Ili, barem, samo da se sretnu.

- Ne, mi nemamo nikakav kompleks od toga što bi Batu svi slikali u kolicima. Prevagnuo je strah da bi se Batino zdravlje, od prevelikih emocija i napora, dodatno pogoršalo.

Velimir Bata Živojinović, dok sluša šta Lula govori, kaže nam:

- Lula me čuvala svih ovih godina. I čuva me. Danonoćno nada mnom bdi. Nad mojim zdravljem. Bez nje... Odavno me ne bi bilo. Uz nju su i pomažu joj i Lepa Ilić, medicinska sestra. Obe su svakog dana uz mene. Tu su, u svakom trenutku kad zatreba, dr Ranko Todorović, Nataša Vukićević, a poslednjih meseci i Đorđe Radak i njegovi lekari. Bore se, borimo se zajedno.

Pitamo na kraju Batu Živojinovića koji je, može neko da pomisli, sve svoje želje ispunio - šta bi još u životu poželeo. A on, u prepoznatljivom stilu šereta, obožavanog od sveukupnog naroda bivše zemlje Juge, ali i naroda Kine, odgovorio je ovako:

- Šta? Vi to mislite da me nećete imati kada da pitate za novogodišnje želje...

Onda je lice prelila seta. Zaćutao je. Emocija, koja je gotovo bila opipljiva, prenela se na sve.

- Šta bih poželeo? - kao da je upitao samog sebe. - Najveća mi je želja da se opet vidim sa sinom. Stalno ga sanjam, a uželeo sam se da ga, stvarno, zagrlim. Da opet vodimo naše duge razgovore. Da jednostavno bude pored mene. Jako smo vezani. Za poslednjih osam godina, video sam ga dva puta, na samo par dana. Pre toga su ga držali šest meseci u Novom Sadu. Mislim, nepravedno. Pričao sam o tome tamo gde je nadležni to trebalo da čuju, da ponavljam? Ne! Srećom, sa ćerkom Jelenom se češće viđam. Unuci obožavaju da dođu u Beograd. Ali nisu samo vezani za Beograd, već i za Koraćicu, dedin zavičaj.

Nastavak na Blic...