Izvor: Blic, 13.Jan.2015, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alen Badju gost Beograda
Sadašnji kapitalizam ima dve mogućnosti razvoja ili u komunizam ili u varvarstvo-rekao je slavni francuski književniki filozof sinoć u prepunoj Sali Doma kulture Studentski grad. Alen Badju, koga zovu i ključni mislilac današnjice a koji je po prvi puta u regionu govorio je sinoć, snažno, jednostavno i očaravajuće u isti mah, o sreći, komunizmu, slobodi, promeni, kapitalizmu, sadašnjem trenutku...
“Sreća je otkriti u sebi aktivni kapacitet za koji nismo znali da postoji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << užitak u nemogućem, ostvariti mogući deo nemogućeg”, kazao je slavni mislilac.
U Francuskoj, kaže Badju, događaji ’68 doneli su osećanje apsolutne sreće:”U isto vreme bio je to najveći štrajk radnika I najveća pobuna studenata. Događaj koji je dosegao do tada nemoguće, prevazišao razdvojenost klasa. Primer je i arapsko proleće u Egiptu. Antagonizam muslimana i hrišćana je prerastao u njihovo jedinstvo; hrišćani su štitili muslimane dok se mole, imali su iste političke slogane... U oba slučaja imamo događaj koji nadilazi dotadašnje etablirane razlike.”
Promena je, veli Bađu, događaj koji je kracija novog reda. Po njegovim rečima pojedinac može da učestvuje u posledicama događaja, u kreaciji (npr učestvuje u ustanku). “To je kreativna vernost “. Može mu se suprotstaviti, čak i represivnim merama. “To je uništenje budućnosti u ime prošlosti”.Aplauzom pune sale je ispraćen kad je govorio o reagovanju pojedinca fingiranjem novina:” Kad čujete ‘reforme’ znajte da se ništa neće promeniti. To su reaktivni subjekti, oni nastavljaju po starom sve govoreći o novom. To su reforme da bi se nešto sačuvalo.”
Govoreći o slobodi napomenuo je:”Stvarna suština slobode je disciplina i odgovornost. Recimo kad umetnik stvara; to je disciplina inovacije.”
Posebno je naglasio razliku između sreće i zadovoljstva:”Sreća je neizvesna, kreativna akcija. Zadovoljstvo je osećaj da si dobro integrisan u postojeće, ono je zapravo subjektivna smrt.Da bi bili srećni povremeno moramo biti nezadovoljni.”
Pričajući o komunizmu, između ostalog, je istakao:”Komunizam je istorijsko iskustvo dramatičnog neuspeha. Treba se vratiti pojmu komunizma a on podrazumeva četiri mogućnosti. Moguće je organizovati društvo drugačije nego na osnovu proizvodnje,profita, kapitala... Danas 10 odsto stanovništva poseduje preko 85 odsto ukupnih resursa. To je monstruozno i nemože da opstane. Zatim, moguće je rad organizovati na drugačiji način. Moguće je da nije potrebno da čovečanstvo bude podeljeno po nacijama. I četvrta mogućnost se odnosi na to da država kao glomazan policijsko birokratski aparat treba da nestane.
Iskustveni neuspeh velike ideje ne znači da treba odustati od nje i prikloniti se globalnom kapitalizmu koji će nas sigurno dovesti do rata. Odnosno, bez ideje komunizma čovečanstvo će doživeti iskustvo konačnog rata. Komunizam nije političko nego strateško pitanje. Recimo, u svakoj pravoj, velikoj ljubavi uvek ima nečeg komunističkog. Život bez ideja proizilazi iz života po zakonu profita. Sadašnji kapitalizam ima dve mogućnosti; ili komunizam ili varvarstvo.”
Gostovanja Alena Badjua
Danas (19) u Domu culture Studentski grad je projekcija filma “Kineskinja”a nakon toga razgovor sa A. Bađuom o Žan Lik Godaru I političkoj slici francuske ’68. Sutradan (20) u Novosadskom pozorištu/Ujvideki szinhaz Alen Badju govori o “Obaveznom pozorištu” (teze iz njegove knjige “Rapsodija za teatar”)
