Izvor: Blic, 29.Dec.2014, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Jestrović Jamesdin: Kako uspeti u Berlinu
Nama je tamo malo teže pošto se umetnici okupljaju kao nacionalne grupe, kaže Jamesdin.
Jestrovića smo zatekli u Beogradu, u galeriji Kulturnog centra „Studentski grad” gde izlaže interesantne radove nastale u okviru projekta umetničke rezidencije „Cimer” tokom kojeg je živeo dva meseca u studentskoj sobi zajedno sa drugim studentima.
Kako ti posle Berlina izgleda Beograd?
- Čini mi se da ovde kriza sve više jede, i onda... ne znam, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u susretu sa nekim ljudima koje to onako već gazi, neka tuga te obuzme ali, šta znam, tu si, sa svojima si i onda imaš drugačija osećanja.
Je li bilo teško snaći se u Berlinu?
- Ja imam dvojno državljanstvo, dva pasoša, pa sam tih prvih godinu i po dana koristio tu foru kao i mnogi da se posle tri meseca pređe EU granica, pa se vrati nazad, a onda sam u komadu sve vreme bio tamo. Kasnije sam imao problema sa njihovim emigrantskim vlastima, i u tom periodu sam razmišljao da li da ostanem ili da se vratim. Pomagala mi je moja partnerka koja je Nemica, a i ja sam se trudio, upisao sam master tamo i učestvovao sam u nekoliko projekata. Tako da je bilo dinamično.
Da li je bilo teško ući u umetničke krugove?
- Za nas je malo teže pošto se i dalje svi ti umetnici okupljaju, odnosno prepoznaju kao nacionalne grupe, pa tako ima francuskih umetnika, danskih, švedskih, koji imaju dobre stipendije, prostore u kojima se okupljaju i razvijaju svoje male supscene u okviru velike scene, dok mi sve moramo sami, pa sam razmišljao i da se priklonim ruskoj ili poljskoj sceni.
Ručkovi u parlamentu
- Kada sam nedavno u Berlinu otvorio izložbu u menzi Humbolt univerziteta zapitao sam se, „ako ovi ovako dobro jedu, šta li tek jedu oni u Parlamentu”, a u stvari, tamo nema mnogo razlike. Na osnovu toga pravim istraživanje, pa sam posle menze ovde u studenjaku, bio u Pokrajinskom parlamentu i SIV-u 2. Dom kulture ih je kontaktirao i prijavio moj projekat. Iz Narodne skupštine su odgovorili da se oni time ne bave, a iz Gradske skupštine smo dobili preporuku od sekretara za kulturu, međutim nisu me pustili, već su rekli da se obratim gradonačelniku, što mene mrzi. Prošle nedelje sam zahvaljujući SC iz Zagreba ručao u Saboru.
Posle prvog odlaska u Berlin, ovde si napravio izložbu „Stoka sa istoka“.
- To se pre svega odnosilo na moje iskustvo iz tog zavoda za strance, kao i sa integracionig kursa koji je takođe prinudni, kao i na iskustvo da su veliki broj ljudi našim pasošem Romi i onda si automatski deo te grupacije. Oni se trude da ti pokažu odmah gde ti je mesto. Tako da su slovenski narodi tamo u stvari građani drugog reda. Njih zakon tretira isto, ali čim imaš drugačiji naglasak, ne možeš da se integrišeš. S druge strane, i naša migracija koja je školovana predstavlja tehničku inteligenciju koja ne participira previše, koja ima drugačije navike i napravili bi Guču i tamo. Nemam ništa protiv toga, ali ne mogu se svi posmatrati tako.
Kakav je noćni život?
- Berlin je poznat po elektronskoj muzici i obišao sam „Trezor“, „Berghajm“ gde su te žurke, a ima i dosta ilegalnih lokacija. Mene privlače te male svirke, nedavno je bio „Primal Scream” u klubu za 250 ljudi.
