Izvor: Politika, 17.Jan.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Briselu prvi put razgovori o severu Kosova
Hašim Tači prvi put priznao da će biti legalizovane „ilegalne strukture”, koje su od završetka rata delovale na severu, osim bezbednosnih
Na sinoćnjem četvrtom po redu sastanku premijera Srbije Ivice Dačića i privremenih institucija samouprave u Prištini Hašima Tačija sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvi put je, prema rečima njene portparolke Maje Kocijančič, otvoreno pitanje severa Kosova.
Kako je ona objasnila, prenosi Tanjug, tokom prethodna tri susreta na visokom nivou razgovaralo se o pojedinačnim problemima u vezi sa severom, „ali je ova tema sada prvi put stavljena na dnevni red kao posebna tačka”.
Ona je na kratkoj konferenciji za novinare uoči radne večere Eštonove, Dačića i Tačija kazala da će biti reči i o sprovođenju dosad postignutih sporazuma kao što je onaj o integrisanom upravljanju prelazima. „Mi od početka znamo da je to težak proces”, rekla je Kocijančičeva. Ona je podsetila da je Eštonova još prošle godine najavila da Beograd i Prištinu čekaju teške odluke.
Upitana da li će se tokom radne večere govoriti i o Rezoluciji o dijalogu koju je nedavno usvojila Narodna skupština, Kocijančičeva je ponovila da su za Evropsku komisiju jedino relevantni zaključci koje je Evropski savet doneo krajem prošle godine. „Važno je da oba lidera ostanu posvećena dijalogu”, naglasila je ona.
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je uoči sastanka u Briselu da ne očekuje značajnije odluke u vezi sa najtežim pitanjima jer će ona „biti predmet daljih razgovora”.
Dačić je rekao da su teža pitanja paralelizam institucija, posebnost Srba na Kosovu i način njihove organizacije u njihovim institucijama.
Srpski premijer izrazio je nadu da će radne grupe u tehničkim razgovorima definisati predloge za sprovođenje već postignutih sporazuma Beograda i Prištine kako bi se izbegli problemi u primeni.
Kosovski premijer je rekao, a prenosi dnevni list „Koha ditore”, da Priština želi da u kratkom vremenskom roku dostigne svoj cilj za uklanjanje svih bezbednosnih struktura Srbije sa severa Kosova.
„Zatim, transformaciju postojećih struktura na severu Kosova iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalnog staranja u strukture građana severa Kosova, u skladu sa predlogom predsednika Ahtisarija, kosovskim Ustavom i važećim zakonima”, rekao je Tači.
List „Koha ditore” piše da je premijer u sredu prvi put priznao da će biti legalizovano ono što se do sada nazivalo ilegalnim strukturama, koje su od završetka rata delovale na severu Kosova, koji je naseljen Srbima. Tači je rekao je da će one biti transformisane.
Insistirao je samo na ukidanju srpskih bezbednosnih struktura, dok je pred vladinim kabinetom govorio o stavovima koje će predstaviti na sastanku sa premijerom Srbije, a na kome će centralna tema biti sever Kosova.
Tači je rekao da je za stavove koje će zastupati na sastanku, dobio međunarodnu podršku, a izjavu je dao posle sastanka zemalja „kvinte”, (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija).
Bivši državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je juče da severom Kosova neće moći da upravlja niko iz Prištine i da će sistemski gledano sever Kosova uvek biti nešto posebno. „To jednostavno mora da se prihvati i da se nađe pravna forma u koju sever može da se uklopi. Nema otcepljenja severa od preostalog dela Kosova, ali nema ni otcepljenja Kosova od Srbije”, kazao je Ivanović gostujući na Radio-televiziji Srbije.
Ivanović, koji se pominje kao jedan od najozbiljnijih kandidata za funkciju oficira za vezu sa Kosovom, ocenio je da ne treba očekivati da se konačan status Kosova brzo reši i podsetio da je kiparski problem znatno lakši od kosovskog, a traje već skoro 50 godina. „Iako svi u Evropi kažu da neće da uvoze novi problem, smatram da bi Srbija lako mogla da postane članica EU sa nerešenim pitanjem Kosova. Tek kada uđemo u EU steći će se uslovi da pričamo o konačnom rešenju prihvatljivom za obe strane”, ocenio je Ivanović.
Srbi sa severa Kosova zapretili su protestima ako budu morali da plaćaju dažbine Prištini i naveli da će plaćati sve zakonske obaveze, ali samo Beogradu.
Pitanje plaćanja dažbina prethodnih dana bilo je tema razgovora u Briselu radnih grupa koje sa beogradske strane predvodi Dejan Pavićević, a s prištinske Edita Tahiri.
Kako prenosi Tanjug, posle prvog sastanka radnih grupa prošle nedelje portparolka visoke predstavnice EU rekla je da su radne grupe ostvarile „izvestan napredak”.
B. M.
objavljeno: 18.01.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
