Izvor: Blic, Beta, Tanjug, 18.Nov.2009, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I zdravi mogu dobiti teži oblik gripa
Od novog gripa A H1N1 juče su umrle još tri osobe koje su bile u teškom stanju, pa je tako u Srbiji registrovano četrnaest smrtnih ishoda. U niškoj infektivnoj klinici umrle su dve osobe, četrdesettrogodišnji muškarac iz Prokuplja i tridesetogodišnji mladić iz Niša. U Opštoj bolnici u Užicu preminula je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << četrdesetogodišnja žena iz Prijepolja. I dok epidemiolozi saopštavaju da prvi talas epidemije jenjava, broj smrtnih slučajeva u našoj zemlji se povećava. Dr Predrag Kon, predsednik radne grupe protiv pandemije gripa, kaže za „Blic" da je pitanje sreće da li će se kod nekoga razviti upala pluća i samim tim doći do smrtnog ishoda.
Od četrnaest osoba, koliko ih je do sada umrlo, potpuno zdravo je bilo četvoro koji nisu imali nikakvo hronično oboljenje. Među njima je bio i tridesetsedmogodišnji čovek iz Kragujevca, koji je u ponedeljak preminuo od posledica gripa.
- Da li će kod nekoga virus gripa izazvati otok pluća zavisi samo od sreće. Drugim rečima, postoje ljudi koji imaju receptore koji primaju virus u dubokim delovima pluća. Što su ti receptori niže, veća je mogućnost da dođe do upale u nižim delovima pluća. Tu nastaje intersticijalna pneumonija, odnosno otekline koje ne dozvoljavaju vazduhu da prođe. Zbog toga takve osobe moraju biti na respiratoru, a ukoliko imaju još neku hroničnu bolest, oporavak je teži i brže može doći do fatalnog ishoda - objašnjava dr Kon.
To znači da i potpuno zdrave osobe mogu imati ove receptore i da su u podjednakom riziku kao i hronični bolesnici.
- Najbitnije je da čim se osete bilo kakvi simptomi, odmah se mora početi sa lečenjem. Međutim, ne postoje markeri koji bi unapred pokazali da li neko ima ove receptore ili nema - ističe dr Kon. On kaže da je među umrlima ipak najviše bilo hroničnih bolesnika, ali da to nije u svim zemljama isto.
- Primera radi, u Argentini među umrlima ima najviše zdrave dece. Trećina umrlih u ovoj zemlji su bili potpuno zdravi. Zato ne treba živeti u zabludi da zdravima ne može ništa da se desi i da samim tim ne razmišljaju o prevenciji. U našoj situaciji zdrave osobe koje su umrle, bile su gojazne, što je takođe jedan od rizika - ističe dr Kon
Iz tog razloga, doktor savetuje da je najbolja prevencija vakcinacija. Radna grupa trenutno pravi planove o vanrednoj imunizaciji. Postoje nekoliko scenarija, što zavisi od količine doza koje treba da stignu 8. decembra. Još uvek nije poznato da li ćemo dobiti 500.000, 700.000 ili milion doza.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević smatra da je Srbija na početku pandemijske krize u Evropi i zato je veoma važno da se što više građana
Rizične grupe
-hronični bolesnici (astmatičari, bubrežni bolesnici, dijabetičari, srčani bolesnici, oboleli od raka")
-mala deca
-trudnice
vakciniše protiv novog gripa.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je posle sastanka sa svojim meksičkim kolegom Hoseom Anhelom Kordovom Viljalobosom, u čijoj je zemlji zabeležen prvi slučaj virusa A H1N1 u svetu, rekao da će odluka o vakcinaciji biti lična i zavisiti od svakog pojedinca.
- U istoriji u Srbiji u oktobru i novembru nije prijavljeno između 19.000 i 20.000 respiratornih infekcija i da ih je verovatno duplo više. U Srbiji se u naredne dve do tri nedelje očekuje najmasovnija vakcinacija u istoriji, koja će biti organizovana na više mesta i u kratko vreme - kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
On kaže da se vakcinacijom što većeg broja ljudi smanjuje rizik prenošenja i stvaranja težih oblika bolesti.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji je do sada laboratorijski potvrđeno 300 slučajeva obolevanja od virusa A H1N1. Na bolničkom lečenju je 457 osoba sa oboljenjima sličnim gripu.
Najvažnija higijena
Ministar zdravlja je objasnio da život ne može da se zaustavi iako vlada epidemija gripa. Najvažnije je da se svi pridržavamo pravila o ličnoj higijeni. Takođe, epidemiolozi savetuju da čim neko pored simptoma gripa i otežano diše, odmah mora da se javi lekaru. Grip se mora odležati, a nikako sa simptomima odlaziti u kolektiv. Takođe, ne treba odlagati odlazak u bolnicu.
.jpg)
