Izvor: B92, 14.Jan.2014, 17:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virus AH1N1 postao sezonski grip
Zaštita posle vakcinacije traje do 12 meseci, zbog stalne promene virusa gripa svake godine potrebno novo cepivo.
Vrhunac epidemije gripa može se očekivati krajem februara i početkom marta, a do sada, osim jednog slučaja obolevanja u Novom Sadu, u Srbiji još nije počelo masovno obolevanje od ovog virusa, piše Politika.
Kako objašnjava dr Dragana Dimitrijević, nacionalni koordinator za grip Instituta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, potvrđen je virus gripa AH1N1 (takozvani novi grip, poznat i pod neprikladnim nazivom svinjski grip), koji je sada sezonski kod nas i u zemljama evropskog regiona, a 2009. godine je bio pandemijski, kada se prvi put pojavio među stanovništvom planete. Najvažnije osobine gripa jesu epidemijsko javljanje i mutacije, kao i nepredvidivost.
– Grip se javlja svake jeseni i zime, u vidu manjih ili većih epidemija, ili sporadično. Epidemijski period obično traje od šest do osam nedelja. Može biti blaga bolest bez komplikacija, ali i ozbiljno oboljenje koje zahteva bolničko lečenje, a može se završiti i smrću. Veći broj obolelih se očekuje na osnovu iskustava iz prethodnih sezona tokom zimskih meseci – ističe dr Dimitrijević.
Na pitanje da li nam preti veća opasnost od virusa, naša sagovornica kaže da bi reč „opasnost” zamenila izrazom „oprez”, jer je neophodna stalna briga o sopstvenom zdravlju. Ona naglašava da se u većini zemalja evropskog regiona registruje niska aktivnost virusa gripa, da se najveći broj obolelih registruje u Portugaliji, Španiji i Turskoj. U okruženju su zabeleženi slučajevi obolevanja kao pojedinačni i to u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Najveća zaštita od gripa se postiže vakcinacijom, a u Srbiji je do sada u ovoj sezoni cepivo dobilo 212.018 građana, što je oko 80 odsto od planirane količine vakcine protiv gripa za sezonu 2013/2014. Sezonska trovalentna vakcina se preporučuje osobama koje pripadaju visokorizičnim grupama, to jest osobama s hroničnim poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, kao i metaboličkim poremećajima, poremećajima rada bubrega, osobama s oslabljenim imunitetom, to jest svakom građaninu starijem od šest meseci, posebno trudnicama i gojaznim osobama, ljudima starijim od 65 godina i zaposlenima u javnim službama.
– Zaštita posle vakcinacije traje šest do 12 meseci, pa je zbog toga i stalne promene virusa gripa potrebna vakcinacija svake godine. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da imunitet organizma posle preležane bolesti opada i da je pod uticajem nekoliko faktora, starosti obolelog, zdravstvenog stanja... Ovakav imunitet je imunitet na samo jedan tip virusa gripa, a znajući da se virusi gripa stalno menjaju i da je u cirkulaciji u sezoni ne jedan nego više virusa gripa, osnovna preporuka jeste ne čekati bolest, već je prevenirati vakcinacijom – dodaje dr Dimitrijević.
Simptomi se javljaju nakon jednog do četiri dana od infekcije, u proseku posle dva dana. Oboljenje je praćeno povišenom telesnom temperaturom, groznicom, glavoboljom, bolovima u grlu, mišićima, zglobovima, opštom slabošću i kašljem. Kod dece u sklopu kliničkih znakova gripa može se javiti mučnina, povraćanje ili proliv. Osoba je zarazna jedan dan pre početka simptoma, kada i ne zna da je obolela i pet do sedam dana posle. Kod dece, starijih i kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom ova zaraznost može da se produži i na duže od nedelju dana posle pojave simptoma.
Mere prevencije
- Vakcinacija
- Izbegavanje kontakta sa obolelima i osobama sumnjivim na oboljenje, to jest smanjite na najmanju moguću meru vreme koje provodite u blizini ljudi koji su možda bolesni
- Izbegavati boravak u zatvorenim prostorijama i skupove gde se nalazi veliki broj ljudi
- Higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, a ruke oprati vodom i sapunom)
- Higijena ruku (što češće pranje ruku vodom i sapunom, ili korišćenje vlažnih maramica na bazi alkohola, posebno prilikom dodirivanja očiju, nosa i usta)
- Provetravanje prostorija
- Osobama sa blagim oblikom bolesti preporučiti izolaciju i negu kod kuće do oporavka, uz maksimalno ograničavanje kontakata sa ljudima
- Simptomatska terapija podrazumeva mirovanje, nadoknadu tečnosti, upotrebu antipiretika (lekova za sniženje povišene telesne temperature), a upotreba antivirusnih lekova i antibiotika sprovodi se samo po preporuci lekara.
Izvor: freedigitalphotos.net/Praisaeng
