Izvor: Kolektiv.co.rs, 14.Dec.2017, 14:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oni nose proizvodnju na kriveljskom kopu

Kašika bagera kao produžena ruka   Slaviša Novaković je mlad čovek koji je brzo savladao rad na modernom bageru velikog kapaciteta (kašika 22 kubika) i poslednjih godina uvek je u vrhu. Kad ga gledam kako vešto tovari kamion čini mi se kao da radi rukom – kaže upravnik Milan Delić za mladića koji je pre godinu dana utovario 91, a pre nedelju-dve 84 ture umesto uobičajenih 60 do 70 KOP “KRIVELj”. – Bagerista Slaviša Novaković je iz obližnjeg sela po kome kop nosi ime. Kako nam reče upravnik Milan Delić, deo imanja njegove porodice uzet je za potrebe rudnika, pa se i zaposlio u sklopu te akcije širenja kopa prema Carevom selu, odnosno Gornjanu, gde su njegovi imali kuću. Brzo je savladao rad na modernom bageru velikog kapaciteta i poslednjih godina postiže odlične rezultate. – Uvek je u vrhu sa utovarom – kaže Delić – a sada radi na bageru koji raskriva istočni deo kriveljskog kopa i maksimalno je opterećen najvećim brojem vozila. Nametnuo se dobrim rezultatima i čuvanjem mašine. Nije imao havarija, među prvima je na poslu, među poslednjima kreće kući da bi mašinu predao iz svojih u ruke kolege. Ne pravi problem kad treba da ostane u narednoj smeni. Sa mašinom se saživeo i vidim da mu je kašika bagera kao produžena ruka. Kad ga gledam kako to vešto radi čini mi se kao da rukom tovari kamion, sve pohvale za tog momka. Bagerista je, po mišljenju upravnika, jedno od najozbiljnijih i najopasnijih zanimanja, a utovar rude i jalovine jedan od najvažnijih poslova na kopu. Bageristi su zato i dobro nagrađeni a, vrlo je važno naći meru između maksimuma bagera i njegovog očuvanja u ispravnom stanju, jer je reč o najskupljoj mašini na kopu. Košta od 3,5 miliona dolara pa naviše, a etaže su visoke, krupni komadi mogu se survati na bager i oštetiti ga, podloga može biti napukla i nezgodna pa da se u nju zaglavi. Bagerista pri utovaru mora stalno da vodi računa i da ne zakači, ošteti, damper koji utovara, pogotovo što se radi i danju i noću. Zato koncentracija bageriste svih osam sati mora da bude odlična kako bi odluke donosio u trenutku. –Ako se radi o krupnijoj stenskoj masi jalovine – dodaje Delić – bagerista mora da naglasi vozaču da taj kamion ne može da ide na transportni sistem, nego na planir. Ako je materijal vlažan, opet mora da ga upozori kako ne bi došlo do zaglave na drobljenju. Mora da vodi računa o granici rude i jalovine, kako ne bi tovario jedno umesto drugog, a plus na sve to – bezbednost. Otuda je reč o vrlo odgovornom, kompleksnom zanimanju, pa je za nas važno, i dobro, kada je povereno mladim ljudima jer su fizički sposobniji. Imamo i starijih bagerista, ali njima je vrlo teško da odgovore tom zadatku u godinama pred penziju. Na našim hidrauličnim bagerima mahom su mladi ljudi, između 20 i 30 godina, najviše 45, dok starijih begerista imamo na “PH 3” bageru-sajlašu. U svakoj smeni radi njih pet-šest, od ukupno dvadeset pet-šest koliko nam je i potrebno. Mlađani bagerista Slaviša Novaković je na kriveljskom kopu od trećeg avgusta 2011. godine. Završio je srednju mašinsku školu, elektrotehničar računara, a u bageriste je dospeo jer se to tada tražilo, a njemu se i dopao rad na toj snažnoj i modernoj mašini sa dosta toga “kompjuterskog”. – Posao je težak i odgovoran, ali meni se dopada – kaže nam Novaković pošto je utovario i ispratio na Istočni planir nekoliko od pet velikih dampera koji se danonoćno vrte između njega i planira. – Bagerista mora da uradi to što se od njega očekuje, ali i da pazi na mašinu sa kojom radi jer je veoma skupa, da pazi na kamione, a pre svega na ljude oko bagera koji stalno manevriše gore dole, levo-desno, dok se sa etaža kotrlja kamenje, obrušava zemlja… „Recept“ da bude među najboljima Slaviša ovako objašnjava: – U početku sam i ja učio. Za punih šest godina, sad je sedma, stekao sam iskustvo i mnogo mi je lakše nego kad sam počinjao. Ne dozvoljavam da čekaju na moju kašiku od 22 kubika jer na vreme treba sići do rude od koje nas deli dosta jalovine. Obično u smeni utovarim između 60 i 70 dampera, a svakom je potrebno po šest-sedam kašika. Moj rekord je 91 “tura” koliko sam utovario pre godinu dana a samo pre nedelju-dve imao sam nešto veoma blizu tome – utovario sam 84 kamiona. Za tako nešto, kako nam objasni upravnik Delić, treba da se “slože kockice”. Materijal treba da bude rastresit, znači dobra minska serija, dobra visina utovara, dobra podloga za parkiranje i non-stop dovoljan broj kamiona. – To što je Novaković uspeo na granici je teorije, ali dečko je to postigao. Naravno, to su „pikovi“ koji se dese, možda, jednom u mesec dana, dok je neki prosek između 65 i 70 „tura“ na ovom bageru koji ovde na istoku tovari jalovinu. –Da bih stigao do pomenutih rekorda i sačuvao mašinu poštujem pravila – objašnjava Novaković. – Sve radimo po propisu kad je reč o rukovanju mašinom i njenom opterećenju. Pošto je direknto povezana sa učinkom, moja zarada razlikuje se od meseca do meseca, ali je u rasponu od 65 do 85 hiljada dinara. Zadovoljan sam, a kako se od skora stimuliše ko koliko “tura” daje još sam zadovoljniji načinom na koji se ljudi nagrađuju. Ja sam rano zakoračio u rudare, odmah po završetku srednje škole, i mogao bih da poručim mladima da ovo nije loš posao. Težak je, ali je dobro plaćen. Uostalom, ovde je radio i moj deda, koji je sada u penziji, otac takođe ovde radi, a evo sad sam i ja tu. Članak Oni nose proizvodnju na kriveljskom kopu se pojavljuje prvo na Kolektiv.

Nastavak na Kolektiv.co.rs...