Izvor: Kragujevac.rs, 11.Maj.2018, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O integraciji povratnika u readmisiji na sastanku u Kragujevcu
U okviru studijske posete Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije, delegacija Ministarstva za ljudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i predstavnici lokalnih zajednica Federacije, danas su se u zgradi Gradske uprave sastali sa dr Gordanom Damnjanović, članom Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i njenim saradnicima.
Željka Marković Sekulić, pomoćnik ministra za ljudska prava Bosne i Hercegovine govoreći o funckionisanju sistema >> Pročitaj celu vest na sajtu Kragujevac.rs << za prihvatanje i zbrinjavanje povratnika po readmisiji je rekla da je resorno ministarstvo u BiH preduzelo konkretne aktivnosti za rešavanje ovog pitanja od smeštajnih kapaciteta, donošenja strategije i niz protokola. U toku je realizacija projekta za povratak osoba posle readmisije u koji je uključena 21 lokalna zajednica i u planu je da se priključe sve lokalne zajednice sa teritorije republike. Razlog naše studijske posete Srbiji, i gradu Kragujevcu, koji smo prepoznali kao primer dobre prakse u izradi LAP-a za unapređenje položaja migranata, je razmena mišljenja o mogućnostima primene iskustava i prakse u ovoj oblasti na lokalnom nivou, kao i načini i mogućnosti finansiranja sistema readmisije, objasnila je pomoćnik ministra.
Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja migranata na teritoriji grada Kragujevca za period 2018 - 2022. je koncizan i u skladu sa finansijskim mogućnostima orjentisan na šest zadatih ciljeva čija je realizacija u toku. Čitav koncept i funkcionisanje lokalnog aparata za ova pitanja zasniva se na participatornom pristupu uz sveobuhvatnu analizu i uključivanje svih relevantnih institucija na lokalnom nivou, rekla je Gordana Damnjanović, član GV. Ona je dodala da je takav sistem neophodan kada je reč o socijalnoj karti za interno raseljna lica i izbegla lica u čitavoj republici. Kolektivni smeštaji na teritoji grada su zatvoreni, sagrađene su zgrade socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. Međutim, integracija ne podrazumeva samo program stambene podrške nego i socijalno i ekonomsko osnaživanje kao i psihosocijalnu podršku. Za sada najveći problem je ekonomsko osnaživanje povratnika i povratnika po readmisiji, kaže Damnjanović.
Govoreći o planovima za rešavanje pitanja socijalnog stanovanja lica koja su u stanju socijalne potrebe kao i izbeglih, interno raseljenih lica i migranata, Nikola Ribarić, načelnik Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu kaže da je u poslednjih 15 godina uz pomoć međunarodnih organizacija grad Kragujevac izgradio preko 90 stambenih jedinica za te namene. Otkljupena su seoska domaćinstva uz pomoć Komesarijata za izbeglice i međunarodnih organizacija i u budućem periodu grad Kragujevac će se fokusirati na izgradnju ovakvih stambenih jedinica na rubnom području grada kao i na ekonomsko osnaživanje kroz neke druge projekte kako bismo im omogućili da od svog rada mogu da žive samostalno, pojasnio je Ribarić.
Nakon prezentacije LAP-a za unapređenje položaja migranata delegacija je sa svojim domaćinima posetila zgrade socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima.
