Izvor: Vesti-online.com, 20.Nov.2011, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni presude ni dedinog groba
Ni 67 godina posle streljanja, potomci svilajnačkog sudije Živojina Cenkovića ne znaju gde njegov grob, zbog čega je uhapšen, zašto je osuđen i ubijen. Pretpostavljaju da se njegove kosti nalaze na potezu Rasadnik, tačnije na jednoj njivi između Svilajnca i sela Crkvenac. Reč je o masovnoj grobnici u koju su pokopani svi "državni neprijatelji", odnosno žrtve komunističkog režima.
Takva mesta nazivana su pasjim grobljima, a niko od potomaka nije smeo da iskopa posmrtne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ostatke svojih najbližih jer je ekshumacija bila strogo zabranjena.
Danas žele, kako kažu, da "svoje najbliže rođake sahrane kao ljude ako su već stradali kao psi".
Sudijin unuk i imenjak Živojin Cenković navodi da je 22 ugledna Svilajnčanina 45. divizija streljala 16. novembra 1944. godine:
- Od mnogih ljudi iz sela saznali smo da su njihova tela plitko zakopana, da su im virile ruke, noge i da su psi komadali njihova tela. Neki ljudi pričaju da su ih zatrpavali polužive. Pričali su nam da streljački stroj pucao, oni su padali, a onda su ih zatrpavali.
Zahvaljujući jednom sudiji, njegov pokojni otac Blagoje Cenković uspeo je da nađe samo spisak streljanih, na kome su precrtavana i dopisivana imena. Uglavnom su to bili intelektualci, koje je novoformirana vlast uklanjala.
Živojin Cenković bio je sudija Opštinskog suda u Svilajncu i profesor violine u školi.
Pored njega, streljani su i Milosav Filipović, predsednik opštine Svilajnac, Čeda Donić iz Kušiljeva, seoski kmet, Slobodan Nikolić iz Crkvenca, student u Beogradu, braća Miroljub i Sreten Anastasijević iz istog sela i Svetozar Popović iz Slavonije, takođe ugledni građani.
- Deda je uhapšen 17. oktobra 1944. kao državni neprijatelj, a streljan je 16. novembra iste godine u četiri ujutro.
Interesantno je da nijedna nadležna institucija nema presudu s obrazloženjem njegove krivice, a spisak streljanih u sudski arhiv zaveden je tek 2. juna 1945.
Iako nemamo presudu, podnećemo zahtev za rehabilitaciju jer će nam na sudu svedočiti tadašnji profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Nadamo se da ćemo uskoro skinuti ljagu s njegovog imena - kaže Živojin.
Posledice Živojinovog proglašenja za državnog neprijatelja i te kako je osetila njegova porodica. Supruga Zora izbačena je iz porodične kuće i sa sinom Blagojem, koji je imao samo 7,5 meseci, i nešto starijom kćerkom Živanom preselila se kod rođaka.
Oduzeta im je kuća od 60 kvadrata sa placem i okućnicom u Sokolskoj ulici, dve manje kuće sa placem od 20 ari, voćnjak i tri vinograda. Živojin kaže da je vlast imovinu njegovog dede poklonila istaknutim komunistima.
- Jedan od njih nije želeo da uzme vinograd, jer nije hteo ništa tuđe. Uzela ga je zadruga, koja ga je potom prodala. A moja baba je sa decom jedva preživljavala. Mnogo je trpeo i moj otac Blagoje kao sin državnog neprijatelja.
Mada je završio Višu ekonomsku školu, nije mogao da se zaposli u Svilajncu sve do 1972. Promenio je nekoliko poslova. Najpre je radio u selu Stenjevcu kod Despotovca, a potom na autobuskoj stanici, pa u računovodstvu komunalnog preduzeća u Svilajncu - priča Živojin.
Živojin Cenković ne želi da imenuje ljude koji su učestvovali u događajima iz novembra 1944, niti da priča o njihovoj sudbini. Svi u Svilajncu znaju da su im se kuće zatrle, odnosno da nemaju potomke.
Živojinova supruga Gorica kaže da je slučajno srela čoveka koji je rekao da je sudije Cenković bio ugledan i pošten čovek, omiljen u Svilajncu.
- Rekao mi je da je džabe izgubio glavu. Ispričao je da je deda Živojina neko čak i upozorio da će biti uhapšen i da bi trebalo da ode iz grada. On se nije plašio. Ostao je kraj svoje žene i dece. Jednog dana u kuću je došao jedan Svilajnčanin i pozvao sudiju da pođe sa njim u sud zbog nekog ispitivanja.
"Zoro, čuvaj decu, ja ću se brzo vratiti, nisam kriv", rekao je Živojin.
Jedan komunista, koji je poštovao sudiju i u zatvor mu nosio hranu, doneo je pismo Zori u kome je Živojin napisao da će sve biti u redu i da će uskoro kući. Streljan je mesec dana kasnije. Kažu da su Zori javili u koliko sati će zatvorenici proći pored njihove kuće kad ih budu vodili na streljanje. Ona je izašla na terasu i bespomoćno gledala kako joj muža vode u smrt.
Nastavak na Vesti-online.com...
