Izvor: Kolektiv.co.rs, 18.Mar.2016, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nabavka kao ozbiljan i odgovoran posao koji ne dozvoljava greške
Svaki kiks se skupo plaća RTB kao najveći srpski proizvođač bakra, zlata i srebra spada u velike potrošače jer sa isporučiocima repromaterijala neophodnog za rad rudnika i topionice sklapa višemilionske godišnje ugovore. Nabavka guma, meljućih tela (čelične šipke i kugle), ležajeva, nafte, maziva, ulja, reagenasa, ksantata, rezervnih delova i ostalog jeste veoma ozbiljan i odgovoran posao koji ne dozvoljava promašaje. Oni su preskupi i mogu da dovedu do obustavljanja proizvodnje. Basenska Služba nabavke, kao prva karika u bakarnom lancu kompanije, podnosi najteži teret jer se u poslovanju susreće sa mnogo ljudi i još više ljudskih ćudi. Neozbiljne igrače prepoznaju, kažu, po ponudi koju dostave još u prvom razgovoru RTB. – Rudarsko-topioničarski basen Bor oduvek je posmatran kao izvor dobrog biznisa i unosne zarade. Takvim očima odvajkada ga gledaju apsolutno sve privredne strukture, od malih domaćih privatnih firmi do velikih svetskih proizvođača. I u ono njegovo „zlatno doba“, ali i u vreme ne baš tako sjajnog poslovanja, i mala i velika, i domaća i strana privreda, utrkivala se, a i dan-danas se bori, za svaki ugovor sa borskom kompanijom. Jer, RTB ne samo da je najveći srpski proizvođač bakra, zlata i srebra, on je i veliki potrošač. Godišnje za gume, meljuća tela (čelične šipke i kugle), ležajeve, naftu, maziva, ulja, reagense, ksantate, rezervne delove i ostalo sa isporučiocima sklapa višemilionske ugovore za sav repromaterijal koji se troši u rudnicima i topionici. Jasno je kao dan, zato, da je svima koji rade sa RTB-om u interesu da kompanija što bolje posluje jer će tako, prostim reciprocitetetom, i njima biti bolje. Veća proizvodnja u rudnicima podrazumeva i veću potrošnju repromaterijala. Haba se, recimo, više damperskih guma, a samo jedna košta 14 hiljada evra! Nabavka je, otud, veoma ozbiljan i odgovoran posao koji ne dozvoljava greške. Jer, greška u nabavci repromaterijala je em preskupa, em može da dovede do obustavljanja proizvodnje. Desilo se tako, svojevremeno, da su flotacije u Boru i Majdanpeku umalo prekinule proizvodnju zbog štrajka u nikšićkoj „Železari“. RTB Bor je od njih godinama kupovao čelične šipke, repromaterijal koji danas retko gde može da se nabavi jer se samo još ponegde u svetu u flotacijama koriste mlinovi sa šipkama. Rezervni dobavljač, za situacije „ne daj Bože“, bila je u to doba firma iz Bugarske koja je imala „jače“ cene, ali je mogla da uskoči u posao ako zaškripi. I desilo se da zaškripi jer Nikšićani nisu mogli da isporuče trebovanu količinu meljućih tela, pošto su radnici stupili u štrajk zbog šest neisplaćenih zarada. Pozvana je bugarska firma da priskoči u pomoć, ali, ispostavilo se, u nezgodnom trenutku. Trenutku u kojem „na stanju“ u Bugarskoj nije bilo šipki odgovarajućih tehničkih karakteristika. Iako je znao kakve šipke su potrebne Boru i Majdanpeku, dobavljač je svesno prećutao tu činjenicu i poslao robu koja jednostavno nije odgovarala basenskim mlinovima. „Železara“ u štrajku, Bugarin poslao neupotrebljive šipke, šta sad? Samo zahvaljujući dobrim kontaktima i dobrim poslovnim odnosima, basenska Služba nabavke došla je do firme iz Poljske koja je prihvatila da RTB-u Bor isporuči u kratkom roku robu, ali uz avansno plaćanje. I cena je bila viša, ali je RTB tada bio u bezizlaznoj situaciji. Služba nabavke prihvatila je rizik i posao je plaćen avansno, a šipke su u Bor stigle u „minut do dvanaest“. Korektan poslovni odnos uspostavljen pri prvom susretu, otvorio je tada vrata poljskoj firmi koja je i dan-danas jedan od većih snabdevača RTB-a Bor. Naravno, danas Poljaci daju Basenu robu na odloženo plaćanje i po najpovoljnijoj ceni. Samo ovaj primer dovoljno govori koliko je važno da svaka nabavka bude pouzdana, isplanirana i blagovremena. Baš iz tog razloga RTB Bor, iako njegovo poslovanje zbog statusa „u restrukturiranju“ na podleže Zakonu o javnim nabavkama, sprovodi kompletnu proceduru nabavke. Prikuplja uvek više ponuda i nakon toga odabere najpovoljniju, sa stanovišta tehničkih karakteristika i ekonomskih parametara. Prati se i situacija na svetskom tržištu i kretanje cena robe koju RTB Bor nabavlja. Pošto je reč, uglavnom, o robi čija cena direktno zavisi od, recimo, kretanja cena čelika i sirove gume, na svetskoj berzi, podrazumeva se da i cene nisu uvek iste. Nekad su više, a nekad niže od ranije ugovorene. Tako je, na primer, pre dva meseca poslovodstvo Rudarsko-topioničarskog basena Bor zakazalo pojedinačne sastanke sa svim isporučiocima repromaterijala, i domaćim i stranim, sa kojima ima dugogodišnji partnerski odnos, a tema razgovora sa svakim od njih bila je korekcija cena naniže zbog pada cene bakra na svetskom tržištu. Jer, sa padom cene bakra pale su i cene drugih sirovina (nafte, čelika). Svi isporučioci, a razgovaralo se i pregovaralo sa predstavnicima 20-ak, što domaćih što inostranih firmi, svesni situacije koju nameće tržište, prihvatili su da koriguju cene i RTB Bor je u proseku dobio desetak odsto niže cene za maltene svu robu koju trebuje i troši. Upravo time se, zapravo, vraćamo na početak priče i tvrdnje da je svima koji rade sa RTB-om u interesu da kompanija što bolje posluje jer će tako, prostim reciprocitetetom, i njima biti bolje. E, sada, ima i onih koji bi „preko noći“ i „na mala vrata“ da uđu u posao sa RTB-om. Da mu ponude „brda i doline“. Takvi se, kažu u Službi nabavke, prepoznaju sa velike udaljenosti. Samo jedan pogled na njihovu ponudu ili jedan kratak razgovor sa njima dovoljan je da se ustanove neozbiljni „igrači“.
