Izvor: Kolektiv.co.rs, 03.Dec.2016, 19:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriveljani o novom Prostornom planu njihove katastarske opštine

„Mali ustav“ za „Veliki Krivelj“   Svesni velike važnosti Prostornog plana posebne namene za sadašnjost i budućnost sela, Kriveljani na zboru istakli da je neophodno korigovati predloženu zonu uticaja rudarskih radova, a potom i način vrednovanja njihove imovine i stečenih prava. – B. Spaskovski: RBB je sklopio ugovor vredan 200 hiljada evra o instaliranju pet mernih stanica na području Krivelja sa zadatkom da se isprate sve seizmičke promene koje se dešavaju usled rudarenja. – Novi Prostorni plan se radi da bi se zaštitio javni interes države, ali ne na uštrb ličnih interesa. Dokument je još uvek u proceduri i zajedno ćemo ga definisati, rekao predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture KRIVELj. – Prostorni plan područja posebne namene za katastarsku opštinu Krivelj bio je tema koja je, na današnjem zboru mesne zajednice, okupila sve direktne i indirektne učesnike u izradi ovog dokumenta. Stavove o dokumentu u pripremi, pred Savetom kriveljske mesne zajednice i više od 300 meštana, izneli su predstavnici resornih ministarstava (rudarstva, finansija i građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture), Rudarsko-topioničarskog basena Bor i lokalne samouprave. Na zboru se, pored ostalog, čulo da nema ugroženijeg mesta u Srbiji od Krivelja – sela koje je sa svih strana „opasano“ rudnicima, kamenolomom, jalovištem i deponijama – te da, zato, Prostorni plan područja posebne namene za Krivelj, dokument kojim treba da se definiše budućnost ovog sela, za meštane predstavlja „mali ustav i jevanđelje“. –Novi Prostorni plan nije donet, on je tek u proceduri i ovde smo da ga zajedno definišemo. Ovaj dokument se radi da bi se zaštitio javni interes države, ali ne na uštrb ličnih interesa. Zakonski okviri su se mnogo puta menjali od ’93., a tada je poslednji planski dokument donet i poslednja izmena bila je 2014. godine. Sve propisane procedure moraju da se ispoštuju, ali se i svaki realan interes može ugraditi u dokument. Zato je veoma važno što danas postoji mogućnost javnog uvida i javne rasprave o njemu, što, kako sami kažete, ranije nije bilo moguće – rekao je pomoćnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zadužen za prostorno planiranje Đorđe Milić. Svesni velike važnosti Prostornog plana posebne namene za sadašnjost i budućnost ovog sela, Kriveljani su istakli da je za život i opstanak u Krivelju neophodno najpre korigovati predloženu zonu uticaja rudarskih radova, a potom i način vrednovanja njihove imovine i stečenih prava. –Hvala Bogu te smo dočekali najpozitivniju stvar koja se desila u poslednjih 100 godina, a to je nova topionica. Danas bar nemamo zagađenje vazduha, ali ostaje zona uticaja rudarskih radova, pre svega miniranja, na objekte u selu. Ovako kako je određena, za nas je potpuno neprihvatljiva i mora se korigovati – rekao je predsedavajući zbora Dragoslav Nikolić. Generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski poručio je da se u to i sam uverio, obilazeći domaćinstva u Krivelju, te da Institut za arhitekturu i urbanizam „podloge“ za zonu uticaja mora ponovo da uradi. –Rudnici bakra Bor sklopili su ugovor vredan 200 hiljada evra o instaliranju pet mernih stanica na području Krivelja, sa zadatkom da isprate sve seizmičke promene koje se dešavaju usled rudarenja. Merne stanice će biti postavljene u roku 45 dana i na osnovu njihovog monitoringa i onlajn merenja ispraviće se svi parametri u Prostornom planu koji treba da budu korigovani – rekao je Spaskovski. Ističući da smatra ovaj susret prvim korakom ka rešavanju pitanja od velike važnosti i za RTB, ali i za meštane Krivelja, generalni direktor podvukao je da je kompanija dosad izdvojila 511 miliona dinara za isplatu starih obaveza prema selu i meštanima. –Postoje obaveze, postoji odgovornost, ali postoji i ozbiljnost u pristupu. Takođe, mora da postoji i obostrano razumevanje i poverenje da će, sve što se dogovorimo, biti i ostvareno – rekao je Spaskovski.

Nastavak na Kolektiv.co.rs...