Izvor: Radio Dunav, 13.Jan.2019, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
СЛОВЕНИ НА АПАТИНСKОМ ПОДРУЧЈУ
На историјској сцени Европе, појавом Хуна, азијских номадских ратника, долази до великих етничких померања која за последицу имају и продор Авара и Словена на подручје Панонске низије током 6. века. У савезу са аварским племенима, Словени предузимају низ ратничких похода >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << на територију Византијског царства, освајајући или опседајући разне градове (нпр. опсада Солуна, 586. и 611. године и Kонстатинопоља, 626. године). Kоначно, након неколико векова, Словени формирају своје прве ранофеудалне државе на подручју Балканског полуострва.
Присуство словенских племена на територији Апатина установљено је на археолошком локалитету “Магарећи млин” (потес “Цигањ хат”), приликом заштитних ископавања обављених у периоду 1986-1989. година, од стране екипе Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, под руководством мр Владимира Лековића.
Локалитет се простире на узвишеној тераси старог речног тока, и поред више насеља и богатог археолошког материјала, који улази у хронолошки оквир од неолита па све до средњег века, на њему је констатовано и једно насеље словенске провенијенције. Приликом ових истраживања откривен је и један полуукопани стамбени објекат-кућа, заједно са пећи, моделованом од земље. Поред тих објеката, пронађен је и богат покретни материјал, тј. бројни фрагменти керамичких посуда.
Репертоар констатованих форми посуда обухвата лонце већих и мањих димензија, крчаге са једном дршком, зделе, итд. Неке посуде су моделоване тако што је за ту сврху коришћено грнчарско коло, међутим, присутне су и друге посуде које су рађене без употребе овог техничког помагала, односно формиране су зидањем или гњетањем. Лонци пронађени у оквиру куће су црне или светлосиве боје, са заглачаном површином зидова. Од декоративних техника присутно је урезивање ноктом по ободу реципијента, док се од орнаменталних мотива јавља таласаста линија на рамену или врату посуде у техници урезивања, као и више хоризонталних, паралелних таласастих линија. На основу уочених карактеристика на пронађеном материјалу ово словенско налазиште се може прецизно хронолошки детерминисати, тако да се недвосмислено може датовати у половину 6. века. Ова хронолошка детермининација сврстава словенско насеље на локалитету “Магарећи млин” у групу малобројних, најстаријих словенских локалитета на подручју Србије.
Словенско становништво на апатинском подручју егзистира у континуитету и у наступајућим вековима, а материјални остаци њиховог битисања, тј. насеља са пратећим покретним археолошким материјалом, евидентирани су на још неким локалитетима. Тако су на локалитету “Римски шанчеви”, поред других артефаката, пронађене и две тзв. С-наушнице који улазе у дијапазон продуката белобрдске културе ( 10-11. век), карактеристичне за словенску популацију. Наушнице су констатоване као гробни инвентар и израђене су од лошег сребра, кружне форме, са завршетком у облику слова С.
Познати чешки археолог Лубор Нидерле, на основу свог вишедеценијског ангажовања на истраживању словенске материјалне културе је констатовао, да где год се пронађу С-наушнице, у питању је словенска територија. Ове наушнице су украсни део словенске женске ношње и завладале су од 10. века. Име су добиле по петљи на крају, у форми латиничног слова С. Нису, као што се може претпоставити, ношене у уху, већ на траци која је са косе или дијадеме падала низ слепоочнице, тако да их још називају и слепоочничарке.
The post СЛОВЕНИ НА АПАТИНСKОМ ПОДРУЧЈУ appeared first on Radio Dunav.
.jpg)
