Izvor: Radio Dunav, 28.Mar.2025, 11:50
ЕКСПЛОАТАЦИЈА УМЕСТО ИСТРЕБЉЕЊА – НОВИ ПРИСТУП У БОРБИ ПРОТИВ БОДЉОБРАДОГ РАКА
Бодљобради рак (Faxonius limosus), инвазивна врста пореклом из Северне Америке, представља озбиљну претњу аутохтоним екосистемима Дунава, али научници у Србији траже начине да га искористе као ресурс у прехрамбеној и индустријској производњи. Кроз пројекат DANUBEcare, истражују се >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << могућности контроле његове популације и употребе његовог меса и љуштуре, чиме би се ублажиле еколошке последице његове експанзије.
ИНВАЗИВНА ВРСТА ПОД ЛУПОМ НАУЧНИКА
Инвазивне врсте су стране биљке, животиње и други организми који су намерно или случајно унесени у нова подручја изван њиховог природног станишта. Ове врсте негативно утичу на локални биодиверзитет, а њихово присуство може директно или индиректно утицати на квалитет живота и здравље људи. Инвазивне врсте се сматрају једним од пет главних директних покретача губитка биодиверзитета, представљајући значајну претњу за човечанство у наредној деценији.
Међутим, није свака страна врста и инвазивна. Да би нека врста постала инвазивна, мора имати већу способност прилагођавања и компетције са домаћим врстама, или смањену осетљивост на природне непријатеље, било да су то биљоједи или предатори. Осим тога, инвазивне врсте често заузимају широку еколошку нишу и имају способност брзог размножавања.
У већини случајева, стране врсте доспевају на наша подручја уз помоћ човека. Убрзаном глобализацијом у 20. веку, трговина, транспорт и путовања омогућили су многим страним врстама да се брзо прошире. У Србији постоји велики број инвазивних и потенцијално инвазивних врста, од којих су неке намерно донесене, док су друге случајно доспеле на наше тло.
Према извештају Научно-политичке платформе за биодиверзитет и услуге екосистема (IPBES), део Програма Уједињених нација за заштиту животне средине (UNEP), широм света је идентификовано око 37.000 инвазивних врста. Њихово присуство кошта владе најмање 423 милијарде долара годишње због штете коју наносе или трошкова њихове превенције. Ова процена је конзервативна, а стварни број врста вероватно је већи и годишње расте за око 200 нових врста.
У оквиру земаља Европске уније утврђена су правила за спречавање, редукцију и ублажавање штетног утицаја страних инвазивних врста на биодиверзитет и ширење унутар земаља Уније, путем Уредбе 1143/2014 о спречавању и управљању уношења и ширења инвазивних страних врста.
У Републици Србији, члановима 82. и 83. Закона о заштити природе регулисано је уношење страних дивљих врста у природу и ненамерно уношење страних дивљих врста и њихових хибрида у природу на територији државе. Тим одредбама прописан је механизам за проглашење инвазивних врста на територији Републике Србије, на основу признатих међународних критеријума, научних сазнања и обавеза које произилазе из међународних уговора и докумената. Последњих година, Министарство за заштиту животне средине улаже велике напоре усмерене ка усклађивању нашег закона са Уредбом 1143/2014 и сродним имплементационим уредбама Европске комисије.
На попису инвазивних врста које изазивају забринутост Европске уније тренутно је 88 врста чије је уношење, држање, превоз, размена и пуштање у природу забрањено, а једна од њих је управо бодљобради рак.
Фото: Александар Бајић
Како је бодљобради рак доспео у Европу?
Бодљобради рак Faxonius limosus (ранији назив Orconectes limosus) је страна инвазивна врста пореклом из Северне и Централне Америке, која је пре више од једног века уведена на Европски континент. Иницијално ширење ове врсте на Европском континенту настало је као резултат људске активности. У Европи је први пут уведен 1890. године у Пољској за потребе аквакултуре како би надоместио недостатак локалног европског рака Astacus astacus који је у то време доживљавао озбиљно смањење. Касније је уведен у неколико европских држава (Немачка, Француска, Мађарска, Аустрија) из истог разлога.
Данас је ова врста евидентирана у више од 20 европских држава, укључујући и Републику Србију. Први документовани налаз који потврђује присуство ове врсте на територији Србије, тачније у Дунаву код Апатина, датира из 2002. године. Данас се ова врста настанила дуж целог тока Дунава и његових притока. Узимајући у обзир доступне податке и високу стопу распрострањености врсте, може се претпоставити да је њен инвазивни опсег у Србији шири него што је документовано, са тенденцијом високог степена експанзије у будућности.
Поред чињенице да се налази на листи инвазивних врста које изазивају забринутост у ЕУ, бодљобради рак се сматра једном од најинвазивнијих у слатководним екосистемима Европе.
Зашто се баш бодљобради рак нашао под лупом научника?
Бодљобради рак је сваштоједа врста, будући да је у стању да достигне велику густину, може утицати на домаће макробескичмењаке и макрофите, што може имати негативне последице по биодиверзитет. Карактеришу га велика брзина ширења, брзо сазревање, кратак животни век, висока плодност, два периода парења, што олакшава брз раст популације, дајући му висок инвазивни потенцијал.
Пројекат DANUBEcare – решење за инвазивног рака?
На развоју потенцијалног решења активно раде истраживачи на пројекту „Смањење негативног утицаја инвазивних ракова Faxonius limosus у Дунаву паметном експлоатацијом њиховог меса и љуштуре“ – DANUBEcare. Реализација пројекта се одвија кроз програм PRIZMA, Фонда за науку Републике Србије.
Мултидисциплинарни концепт пројекта заснован је на мониторингу и редукцији бодљобрадог рака трансформацијом ове инвазивне врсте у различите иновативне производе, усклађујући се са концептом “ZERO WASTE” у намери да се смањи његов негативан утицај на биодиверзитет.
Пројекат DANUBEcare представља сјајан пример како научна истраживања могу да се користе за решавање еколошких проблема на одржив начин.
The post ЕКСПЛОАТАЦИЈА УМЕСТО ИСТРЕБЉЕЊА – НОВИ ПРИСТУП У БОРБИ ПРОТИВ БОДЉОБРАДОГ РАКА appeared first on Radio Dunav.
