Izvor: DIA.rs, 16.Jun.2011, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Transformisanje ostataka modernizma
Tokom prethodnih godina mogli smo čuti kako mnogi poznati arhitekti sadašnjice zapravo misle da je budućnost arhitekture zapravo borba sa posledicama modernizma u svetu. U periodu kada je modernizam uzeo maha, svet je doživljavao svoj ekonomski procvat te je ovaj vid arhitekture u to vreme bio smatran najboljim mogućim izborom. Najbolji primer masovne modernističke gradnje kod nas je celi Novi Beograd, sa nizovima identičnih blokova i potpuno prefrabrikovanom gradnjom koja danas, u eri ekološke održivosti, poseduje potpuno drugačiji karakter.
Međutim, transformacija blokova modernističke ere problem je mnogih država, a uspešnih projekata prenamene ipak nije toliko puno. Mnogi od ovih projekata zapravo dožive neuspeh, što se pripisuje veoma teškom karakteru ove arhitekture koja nije namenjena živopisnom svakodnevnom životu ljudi.
Arhitektonski studio “Cetra/Ruddy” nedavno je realizovao projekat reaktivacije objekta u modernističkom bloku na Menhetnu, sa desetinama potpuno identičnih višespratnica i oko 11,500 stambenih jedinica. Iako je ovaj projekat takođe u velikoj meri kritikovan, ipak se smatra izuzetno estetičnim i uspešnim na polju poništavanja filozofije okolnog urbanog prostora.
Reč je o promeni izgleda i namene prizemlja koja je danas zapravo edukativni centar za decu. Jednostavna staklena fasada pokušava ukloniti debelu barijeru zidova od opeke kojima je ovaj kraj okupiran. Staklena fasada je delom izbačena u odnosu na fasadu od opeke i koristi savremene tehnologije kako bi se metalni spojevi sveli na minimum.
Enterijer i eksterijer su najvećim delom spojeni, te se glasovi i radost dece u igri prenose na prolaznike. Korišteni su reciklirani materijali, od drvenih podova, preko drveta i metala za police i enterijer do kamenog popločanja.
Ocenite članak
Ocenite članak: Note: There is a rating embedded within this post, please visit this post to rate it.
(C) DIA.RS
Veb sajt www.dia.rs zadržava pravo na objavljeni tekst, koji se ne sme kopirati bez saglasnosti autora. Objavljene slike pripadaju njihovim autorima ili pomenutim arhitektonskim studijima i nisu u vlasništvu sajta www.dia.rs.
www.dia.rs
