Izvor: Blic, 18.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traženje carstva prezvitera Jovana
Traženje carstva prezvitera Jovana
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine) omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Nastojanjima pomoraca i samog Bartolomea Dijasa da oplovi Rt Dobre nade pomogla je i legenda o ‘’Prezviteru Jovanu’’ (Huanu) nastala u 12. veku. Naime, Dijego Kan je, u povratku posetio kralja Konga i doveo sa sobom u Lisabon izaslanika Kasutu sa mnogobrojnom svitom Afrikanaca.
Crnački izaslanik Kasuta ispričao je portugalskom kralju Huanu da na hiljadu milja istočno od reke Niger živi veliki gospodar mnogih naroda, koji kao znamenje vlasti ima bakarni krst. Kralj Huan, nakon većanja sa svojim geografima, zaključio je, da taj tajanstveni vladar nije niko drugi do ‘’Prezviter Jovan’’ (Huan), čije se carstvo, prema tome, nalazi negde na istoku.
Portugalski kralj je odmah naredio da se opreme dve ekspedicije i upute na traženje carstva ‘’prezvitera Jovana’’. Jednu ekspediciju, pod vođstvom Pedra de Koviljama, poslao je preko Egipta u Aden. Drugoj ekspediciji sa tri broda, pod komandom Bartolomea Dijasa, naredio je da plovi na jug duž obala Afrike i, po mogućnosti, ovog puta obiđe afrički kontinent i pronađe nepoznato hrišćansko carstvo ‘’Prezvitera Jovana’’.
Međutim, misteriju hrišćanskog carstva ‘’prezvitera Jovana’’ razrešio je Koviljam. On je došao do Adena, odatle otplovio u Indiju i u povratku svratio u Abisiniju (Etiopiju) – zemlju hrišćanske vere, o kojoj je, po svoj prilici, govorio crnački izaslanik. Abisinski car je toliko zavoleo Koviljama da ga nije hteo pustiti da ode i Koviljam je ostao u Abisiniji 30 godina. Za to vreme on je, preko trgovačkih karavana, slao obaveštenja o istočnoj Africi, koja su kasnije vrlo korisno poslužila Portugalcima u njihovoj plovidbi Indijskim okeanom.
Bartolomeo Dijas krenuo je sa tri broda iz Lisabona u avgustu 1486. godine. Snažan severni vetar i nemirno more odneli su Dijasovu flotilu pravo na jug tako da moreplovci trinaest dana nisu videli kopno. Kada je nevreme prestalo i more se umirilo, Dijas je brodove okrenuo na istok. Ne nailazeći na kopno opet je Dijas promenio pravac ovaj put na sever i ubrzo pristao na obalu zaliva gde su pasla mnogobrojna stada, čiji su pastiri pobegli kada su brodovi pristajali. Taj zaliv, udaljen 200 milja istočno od Rta Dobre nade, Dijas je nazvao Pastirski zaliv. Videvši da plovi na istok, Dijas je zaključio da je prošao najjužniju tačku Afrike i nastavio plovidbu sve do zaliva Algoa i jednog malog ostrva, na kome su Portugalci postavili krst i nazvali ga Ostrvo krsta. Odatle je obala počela skretati na severoistok i Dijas je smatrao da se napokon nalazi u Indijskom okeanu.
Ohrabren uspehom Dijas je nastavio plovidbu, ali njegovi mornari, iscrpljeni teškoćama plovidbe i izgladneli, zahtevali su da se vrate. Nemajući drugog rešenja, Dijas je sazvao savet oficira i kapetana brodova, na kome su svi glasali za povratak. U tim okolnostima Dijas je morao popusiti pod uslovom da plove još tri dana i da se uvere da obala neće skrenuti na sever. Potom je Dijas tužno okrenuo natrag brodove i na povratku je flotila prošla pored najjužnijeg dela Afrike, kome su dali naziv Tormentoso (Bura). Kada su decembra 1487. godine uplovili u Lisabon, Dijas je kralju podneo izveštaj o putovanju. Kada ga je izvestio o rtu Tormentoso, kralj je rekao: ‘’Ne, nazovimo ga bolje Rt Dobre nade, pošto sad imamo osnova da se nadamo da su Portugalci pronašli davno željeni pomorski put za Indiju’’. Iako je ta pretpostavka bila tačna, konačni dokaz za svet srednjeg veka da je otkriven zapadni pomorski put u Indiju doneće 10 godina kasnije takođe odvažni portugalski moreplovac Vasko da Gama.
Putovanje Bartolomea Dijasa bilo je do tada verovatno najduže pomorsko putovanje srednjeg veka. Njegova ekspedicija provela je na putu 16 meseci i 17 dana. Od Lisabona do ušća Velike riblje reke na jugoistoku Afrike i natrag, računajući sve obalske razuđenosti, Dijas je sa svojim brodovima prešao oko 13 000 milja. Značaj Dijasovog podviga još je veći ako se uzme u obzir da je on srušio legendu o neprelaznom ‘’žarkom pojasu’’ i ‘’Magnetnoj planini’’. Nije suvišno napomenuti da je sa Dijasom plovio i obrazovani đenovljanin Bartolomeo Kolumbo, mlađi brat Kristofera Kolumba, koji je, stičući draoceno iskustvo duge i teške plovidbe nepoznatim morima, Dijasovo putovanje doveo u vezu sa otkrićem Amerike kao učesnik Kolumbove ekspedicije. nastaviće se
