Izvor: Blic, 19.Dec.2003, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa 'mečke' na 'jugića'

Sa 'mečke' na 'jugića'

Jugoslovenska auto-mafija je devedesetih uspevala ne samo da opstane na srpskom, crnogorskom i tržištu Republike Srpske, već i da proširuje svoj uticaj na druga okolna tržišta. Za prodaju ukradenih vozila najpre je osvojena Bugarska, a biznis se ubrzo proširio na ostale istočne zemlje, pa čak i na Tursku.

Opasan posao često je dovodio i do vatrenih okršaja sa tamošnjim kriminalcima. Poznat je slučaj kada su dvojica 'vojnika' beogradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podzemlja za svoje gazde pokušala da u Ukrajini prodaju dva 'mercedesa 124' popularna kao 'slonče'. Vozila su dovezli na parking u blizini Kijeva, ali su stvari krenule naopako, nastao je sukob sa ukrajinskom mafijom, u kojem je jedan naš čovek ubijen, dok je drugi uspeo da se vrati u zemlju.

Našim kriminalcima u ovom poslu pomagali su i kolege iz Hrvatske, koje su kradene automobile dovozile na poznate punktove u Mađarskoj.

Za vreme sankcija kradena vozila odvožena su u mnoge istočne zemlje, dok se kasnije, zbližavanjem Rumunije i Bugarske sa Interpolom, tržište svelo na Jugoslaviju, Bosnu i Albaniju.

Tada više počinju da se kradu automobili iz 'Zastavinog' programa koji se rasturaju u delove ili se prodaju celi, tako što se na javnim licitacijama kupuju automobili iste marke i godišta kao ukradeni i na taj način dobija saobraćajna dozvola po kojoj se prepravljaju brojevi šasije i motora.

Beogradska policija krajem devedesetih godina izvela je spektakularnu akciju u Surčinu, čiji je cilj bio razbijanje najvećeg legla srpske auto-mafije. Oko 200 policajaca naoružanih 'kalašnjikovima' i heklerima blokirali su sve prilaze ovom prigradskom naselju. Policajci su bili raspoređeni na svakih pet metara, ali su se osumnjičeni predali bez otpora. Uhapšenima je na teret stavljeno samo 'nedozvoljeno nošenje oružja', a na suđenju je najgore prošao Šijan, koji je osuđen na godinu dana zatvora.

U medijima se tih godina često pisalo i o policijskoj zloupotrebi, koja je nađena ukradena vozila umesto da vrati vlasniku koristila za svoje potrebe, a kako se pričalo, najviše su ih koristili visoki zvaničnici MUP-a. Mnogi policajci su o tome javno govorili zbog čega su odmah bili suspendovani ili dobijali otkaze. Poznat je bio slučaj inspektora Luke Radmanovića koji je suspendovan posle razotkrivanja zloupotreba u 'Nedeljnom telegrafu'. Radmanović je tada kao primer naveo čoveka kome je ukraden neispravan automobil sa dva polomljena kontakt ključa. Slučaj je prijavio policiji u Boru, koja mu je kasnije vratila automobil uz obrazloženje da nije bio ukraden. 'Problem' je samo što je vozilo vraćeno ispravno, sa dva nova kontakt ključa i pređenih 110 novih kilometara.

Ponovnim ulaskom Jugoslavije u Interpol, biznis sa krađom automobila u velikim razmerama prestaje. Još ranije krupni dileri i iskusni lopovi bacili su se na drugi mnogo unosniji biznis - preprodaju droge. Državni budžeti pune mafijaške džepove

Salvatore Lukanija alijas Laki (Srećko) Lučano, jedini je od mafijaških kumova Amerike iz prve polovine prošlog veka koji je shvatio sistem organizovanog kriminala i izbegao sudbinu potrošne robe ili žrtvenog jarca. Sačuvao je živu glavu, i više od toga. Nakon nagodbe sa američkim vlastima o pomoći sicilijanske mafije i njenih filijala u SAD savezničkoj invaziji na Siciliju 1943. godine, Lučano je 1945. pušten iz američkog zatvora i vratio se u Napulj gde je, kako navode istoričari, u velikoj meri pomogao posleratni razvoj mafije. Sa svojim američkim i sicilijanskim vezama bio je najmoćniji od svih šefova sve do svoje (prirodne) smrti 1962. godine.

Pripisuje mu se da je rekao: 'Amerika hoće u Italiji antifašiste. OK, pa to smo mi, toliko smo trunuli u Musolinijevim zatvorima. Hoće i antikomuniste. OK, sahranićemo komuniste. Italiju treba obnoviti. OK, veći deo onoga što će Italijani jesti, oblačiti, pušiti, čime će se prevoziti, nabavićemo mi preko crnog tržišta.'

Mafija je najpre bila zadužena za snabdevanje američkih okupacionih zvaničnika svim što je saveznička vojna vlada tražila, a zvanični prevodilac štaba američke armije u blizini Napulja bio je Vito Đenoveze, mafijaški reketaš, ubica i dugogodišnji Lučanov potčinjeni u Njujorku. Đenoveze se u Italiji skrivao da bi izbegao suđenje za ubistvo u SAD.

Mafija se zatim lako i efikasno 'ugradila' u nagli napredak italijanske ekonomije pedesetih i šezdesetih godina. Tada su iz centralnog budžeta i fondova počele da pristižu ogromne pare za obnovu juga Italije, posebno Sicilije i njenog glavnog grada Palerma. Četvrtina od pola miliona njegovih stanovnika živela je u sirotinjskim četvrtima, a 15.000 ljudi u straćarama. Opštinska administracija, koju su 1952. preuzeli favoriti zapadnih saveznika Demohrišćani, brzo je velike prigradske oblasti označila kao 'zone za proširenje grada'. Od 1957. do 1963. usledilo je razdoblje frenetične izgradnje, posebno stambene, praćene špekulacijama organizovanog kriminala. Procenjuje se da su špekulanti u tom razdoblju samo na povećanju vrednosti zemljišta zaradili 660 miliona dolara. U 'zonama za proširenje' dominiraju od tada, pa i do danas, 'spavaonice' - blokovi nebodera naseljenih pripadnicima srednje i više srednje klase.

Obnova i izgradnja izvedene su bez zvaničnog plana, što se pripisuje dogovoru Vita Čančimina i Salva Lime, kasnije člana Evropskog parlamenta kojeg je mafija zbog neraščišćenih računa likvidirala 1992. godine. Čančimino je sa mesta nadzornika javnih radova izabran za gradonačelnika Palerma 1958, a na mestu nadzornika nasledio ga je Lima. Tvrdi se da su njih dvojica izgradili sistematsku strategiju favorizovanja, klijentizma i korupcije, pa su 1962. godine, kada je konačno formulisan gradski plan, špekulacije bile i faktički ozakonjene.

Kako je 1972. godine zaključila italijanska Komisija za borbu protiv mafije, pedesetih i šezdesetih se 'odnos mafijaša i političara promenio iz temelja: podršku vlasti mafija nije više obezbeđivala uobičajenim predizbornim i političkim dotacijama, već i zajedničkim poslovima i špekulantskim ugovorima, a nova generacija mafijaša je dostigla pozicije neposredne vlasti kroz administraciju javnih poslova'.

Mafija je tih godina, navode hroničari, kontrolisala sve: od krađe stoke i njenog tajnog klanja, preko nabavke vode za Palermo, navodnjavanja okolnih polja, gradskog groblja, prodaje cveća, posredovanja u osiguranju radnika velikih fabrika, do krijumčarenja duvana i droge. Mnogo poslova, a na vrhu malo ruku. Od 4.025 građevinskih dozvola izdatih od ‘57. do ‘63. godine, čitavih 80 odsto je izdato samo petorici ljudi.

Tih godina mafija po prvi put počinje i da kombinuje velike 'zakonite' poslove u građevinarstvu sa međunarodno nezakonitom trgovinom droge.

Nastavak na Blic...