Izvor: BKTV News, 05.Jul.2017, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedelja velikih susreta
U fokusu svetske javnosti ove nedelje biće sastanak lidera Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta koji će se 07. i 08. jula održati u Hamburgu.
Taj veliki sastanak svetskih lidera biće i prilika da se po prvi put "oči u oči" sastanu i novi američki predsednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin, i to u trenucima kada su rusko-američki odnosi na najnižem nivou još od Hladnog rata. Zvanični izvori su potvrdili da će do susreta doći na marginama sastanka G20, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << a teme sastanka će verovatno biti pre svega situacija u Siriji, kriza u Ukrajini, ali i napetosti na Korejskom poluostrvu, a verovatno i američke sankcije Rusiji.
Ovaj dugo najavljivani sastanak lidera dve suprotstavljene svetske sile dolazi u veoma složenoj globalnoj geostrateškoj situaciji. Amerika i Rusija su suprotstavljene i na terenu u gradjanskom ratu u Siriji, gde zvanična Moskva podržava sirijsku vojsku predsednika Bašara Al Asada, dok SAD podržava opozicione snage. S obzirom na činjenicu da je poslednjih meseci sve izvesniji poraz ISIS-a na terenu u Siriji, sve je veća opasnost od "bliskog kontakta" na ratištu oružanih snaga koje podržavaju dve velesile, a samim tim i od njihovog direktnog sukoba. Ta opasnost je još veća posle prekida formalnih kanala komunikacije za izbegavanje oružanih incidenata između SAD-a i Rusije, koji je usledio posle američkog napada krstarećim raketama na sirijski vojni aerodrom, izazvanog hemijskim napadom za koji su na zapadu optužene snage sirijske vojske.
Rusija i SAD-u su na suprotnim stranama i u slučaju krize u Ukrajini. Vašington podržava vladu u Kijevu a čak se najavljuje i isporuka naoružanja ukrajinskoj vojsci, koja je u oružanom sukobu sa proruskim pobunjenicima u Donbasu. I pored relativnog primirja na Istoku Ukrajine (koje obe zaraćene strane redovno krše), opasnost od obnavljanja masivnog sukoba je velika, dok se sukobljene strane međusobno optužuju da ne sprovode odredbe sporazuma iz Minska.
Po pitanju krize sa Severnom Korejom, SAD očekuje od Rusije da izvrši pritisak na zvanični Pjongjang da prekine sa nuklearnim probama, stalno preteći oružanom akcijom u tom regionu. Vidljivo je da Rusija, zajedno s Kinom, pokušava da primiri situaciju sa Severnom Korejom, ali kritikuje i agresivnu američku retoriku.
U svakom slučaju, svetska javnost s nestrpljenjem očekuje prve rezultate direktnih susreta dva predsednika, koji možda najdirektnije odlučuju o ključnim strateškim pitanjima današnjice. Sigurno je i da ne treba očekivati previše od prvog sastanka Tramp-Putin, ali analitičari žele da vide prve smernice i putokaze na koji način ove dve velike sile vide rešenje ključnih globalnih kriza.
Donald Tramp na ovaj sastanak dolazi opterećen ozbiljnim pritiskom sa domaće političke scene, gde su u toku istrage o povezanosti njegove administracije sa pojedinim ruskim zvaničnicima, kao i o ruskom uticaju (hakerskim napadima) na američke predsedničke izbore.
Takođe, Donald Tramp dolazi u Evropu i sa još jednom idejom (ili u američkom slučaju zahtevom) – da se povećaju isporuke američkog gasa iz uljnih škriljaca u Evropi, kako bi se potisnula Rusija i smanjila njena dominantna pozicija u snabdevanju ovim energentnom na starom kontinentu. I pored činjenice da američki gas i po količinama i po ceni ne može da konkuriše ruskom gasu na evropskom tržištu.
A upravo je Nemačka bila jako ljuta posle pooštravanja američkih sankcija Rusiji, jer su one usmerene direktno protiv projekta gasovoda "Severni tok 2“, koji bi trebalo da omogući veće isporuke ruskog gasa Evropi, a pre svega Nemačkoj. To će verovatno biti i tema očekivanih razgovora nemačke kancelarke Angele Merkel sa američkim predsednikom Trampom, jer "Severni tok 2“ je Nemačkoj potreban, i zvanični Berlin je bio prilično ljut na SAD posle odluke da pooštri sankcije Rusije, i da njima budu obuhvaćene i kompanije koje su uključene u projekat "Severni tok 2“. Izgledalo je da će taj gasovod moći da se realizuje bez problema, jer je izuzet od Trećeg energetskog paketa EU, jer ne prolazi preko teritorije Unije (ide trasom ispod mora).
U Hamburgu će biti sigurno interesantno pratiti i aktivnosti kineskog predsednika Si Đinpinga (koji je pre puta na samit G20 bio u poseti Moskvi), posebno zbog najnovijih tenzija u odnosima Kine i SAD-a zbog situacije u južnokineskom moru.
U svakom slučaju, "zvezda" predstojećeg samita G20 je novi američke predsednik Donald Tramp, koji će zbog obilja aktuelnih globalnih kriza morati da kombinuje demonstraciju sile sa diplomatskim stilom pregovaranja, jer će sa druge strane stola biti veoma jaki "politički igrači" poput Putina ili Si Đinpinga.
Realno se ne može očekivati da će samit lidera 20 najmoćnijih zemalja sveta doneti razrešenje ključnih medjunarodnih kriza, ali bi mogao da ukaže na put kojim "svet danas ide", ali i da realnije pokaže trenutni odnos snaga najvećih svetskih sila, koje vole u "globalnoj areni da obaraju ruke".
.jpg)
