Izvor: Danas, 16.Feb.2015, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na svakom koraku u Srbiji vide se posledice sankcija
Savez književnika Rusije i Akcionarsko društvo pisaca dodelili su nagradu „Mihail Šolohov“ Radovanu Karadžiću za knjigu Slovenski gost.
Mihal Ramač 1994: Godina superdinara 15
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana na RTV u decembru 2014. i januaru 2015. godine.
Predsednik ruskih pisaca Jurij Bondarjev naglašava: „Karadžić je sjedinio nebesko i zemaljsko, duhovne i zemne vrednosti ne samo svoga naroda i svoje zemlje, već i pravoslavlja i slovenstva u celini“. Dodeli je prisustvovao i lider komunista Genadij Zjuganov. List Izvestija postavlja pitanje kako su pisci mogli da dodele nagradu licu koje se smatra odgovornim za smrt desetina hiljada ljudi.
Mira Marković objavljuje dnevničke beleške u magazinu Duga. U njima često kritikuje Šešelja. Lider radikala uzvraća: „Sve su pokušali da bi nas kompromitovali, pretražili su sve dosijee, ali nisu uspeli da nađu ni da smo kao deca nekom ukrali klikere. Oni nas sada mrze više nego ikoga, više od Hrvata i Muslimana, više od bilo koga iz opozicije, više i od Zapada. Na vlasti se drže zahvaljujući staroj slavi, monopolu na medije i privredu i falsifikovanim rezultatima izbora, ali sve će to uskoro završiti njihovim političkim porazom“.
Duhovna predvodnica nove levice odgovara: „Šešelj ne pripada srpskom narodu duhovno. On ne razume srpski narod. On ne zna ništa o našim gradovima i selima, o našim praznicima, o našim rekama, o kosidbi u julu, o Festu za vreme zimskog raspusta, ne zna kako izgleda pazarni dan u Ćupriji i doček Nove godine u Beogradu... On je stranac. Ali primitivan i agresivan. I kao svaki primitivan i agresivan čovek, veoma je gramžljiv. Kad su u pitanju materijalna i duhovna dobra drugih ljudi“.
Pošto su je radikali nazvali vešticom sa Dedinja i Prokletom Jerinom, ona piše: „Ovaj reinkarnirani Turčin u Beogradu iživljava se nad stanovnicima sadašnjeg Beograda kao nekad Mula Jusuf nad stanovnicima ondašnjeg Beograda... Ne, Šešelj nije Srbin. On je Turčin, u najprimitivnijem istorijskom izdanju. A možda samo - nije muškarac. Mada, da budem iskrena, ja mislim, nije ni jedno ni drugo. Ni Srbin, ni muškarac“.
Na svakom koraku u Srbiji vide se posledice sankcija koje su uvedene maja 1992. Milošević i njegovi saradnici neprekidno ponavljaju da je reč o nepravednim i ničim izazvanim pritiscima. Sankcije su uvedene zbog umešanosti SRJ u rat u BiH. Ko makar površno prati program državne televizije i čita novine - jasno mu je da Beograd i dalje na sve načine podržava Republiku Srpsku, uključujući i vojnu pomoć. Nije tajna da oficiri vojske bosanskih Srba primaju plate iz Beograda. Beogradski propagandisti neumorno ističu da sankcije nisu postigle cilj, već da su učvrstile jedinstvo srpskog naroda i njegovu podršku vlasti. Gubici zbog sankcija procenjuju se na najmanje 50 milijardi dinara, ponekad se pominje i dvostruko veća brojka. Ukoliko sankcije budu ukinute ove godine - smatraju ekonomisti - oporavak privrede može se očekivati tek posle 2000. Zvaničnici ne pominju činjenicu da izolacija zemlje doprinosi širenju korupcije na svim nivoima i u svim oblastima - od školstva i zdravstva do sudstva i građevinarstva.
Bosanski Srbi drže 70 odsto teritorije BiH. Karadžić izjavljuje da nikakvi pregovori ne dolaze u obzir dok međunarodna zajednica ne ukine sankcije. Kontakt grupa usaglasila je 5. jula novi mirovni plan. On podrazumeva očuvanje jedinstvene BiH u međunarodno priznatim granicama. Stranama u sukobu upućen je plan razgraničenja kojim je predviđeno proširenje teritorije pod vlašću Federacije u centralnoj Bosni i oko enklava u istočnom delu zemlje. Moskva je uverena da je odložila napade NATO-a na Srbe. Izetbegović izjavljuje da je plan nepravedan, ali da će ga Sarajevo prihvatiti samo zbog toga što će ga srpska strana sigurno odbiti. U Beograd dolaze međunarodni posrednici Oven i Stoltenberg. Posle njih stižu i britanski i francuski ministri inostranih poslova, Daglas Herd i Alen Žipe. Oni razgovaraju i s književnikom Dobricom Ćosićem, u uverenju da on može da utiče na bosanske Srbe. Britanski diplomat Ajvor Roberts svedoči da Ćosić nije uopšte bio raspoložen da pozitivno ili konstruktivno utiče na lidere sa Pala. Jednom je čak pitao, sasvim ozbiljno, zbog čega je nezgodno imati za cilj Veliku Srbiju, kad Englezi imaju Veliku Britaniju.
Nastavlja se
.jpg)
