Izvor: Blic, 29.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je sunčanje zdravo?
Koliko je sunčanje zdravo?
Preterano sunčanje, kao modni trend i način života, dovelo je do dramatičnog povećanja broja obolelih od raka kože. Još dramatičnije je saznanje da sunčanje, s izuzetkom nekih slučajeva, uopšte nije zdravo. Kako onda hiljadama godina nismo primećivali štetne efekte sunčanja? To je upravo tema knjige 'Sunčanje, da ili ne?' Suzane Miljković, specijaliste i magistra kozmetologije, široj javnosti poznate kao autora više originalnih kozmetičkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preparata, od kojih su najpoznatiji emulzioni oblici iz kolekcije za zaštitu od sunca 'Sole efekta'. Najnovija naučna saznanja o tome koliko smo zaista ugroženi od sunca, kakve posledice nas čekaju od prekomernog sunčanja i kako da se zaštitimo od sve opasnijeg sunčevog zračenja, autorka knjige učinila je na zanimljiv način, pregledno i sa obiljem stručnih fotografija dostupnim najširem krugu čitalaca. Knjiga se može kupiti u beogradskim knjižarama: Stubovi kulture, Plato, Univerzitetska knjižara, Knjižara SANU, ANT i skriptarnicama Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta. Sve potrebne informacije mogu se dobiti od autora: e-mail s.miljkovic@sezampro.yu.
Za čitaoce Blica, u nekoliko nastavaka, donosimo najzanimljivije delove ove knjige.
Mnogi se sunčaju jer veruje da im to prija i doprinosi zdravlju. Znatno je više onih koji se sunčaju da bi dobili preplanuo ten, bez koga se danas ne može zamisliti nijedna osoba koja drži do svog izgleda. Osunčana koža je moderna i odaje utisak savremenog, dinamičnog i ispunjenog života, kakvim žive samo uspešni, bogati i mladi (makar u srcu) ljudi.
Oduvek se smatra da je sunčanje blagotvorno za organizam, pa čak i da može izlečiti neka oboljenja i poremećaje. Helioterapija, metoda lečenja pomoću sunčevog zračenja, propisivana je od davnina pa sve do našeg veka.
Takozvano rekreaciono sunčanje, boravak u prirodi, druženje, sport i zabavu objedinilo sa korisnim efektom sunčevog zračenja po zdravlje. Pojavilo se početkom dvadesetog veka, prvo u Nemačkoj i Skandinaviji, gde je brzo postalo popularno i lako se proširilo na ostali svet. Koliko je tada sunčanje smatrano korisnim za zdravlje govori i činjenica da se majkama savetovalo da sunčaju tek rođene bebe tokom čitavog dana, jer se verovalo da to ubrzava njihov razvoj.
I danas je rašireno uverenje da se sunčanjem može steći otpornost na infekcije i nakupiti dovoljno energije kako bi se lakše podnele tegobe tokom zimskih meseci, vezane za koštano-mišićne, ginekološke i druge poremećaje. Sunčanje se smatra najboljim načinom čišćenja lica i postizanja blistavog, glatkog tena, i veoma dobrim za ublažavanje psorijaze, ekcema i nekih drugih kožnih oboljenja. Veruje se da sunčanje podstiče seksualnu želju i otklanja depresiju, da stimuliše cirkulaciju i stvaranje hemoglobina, leči anemiju i snižava krvni pritisak.
Naučno je dokazano, još četrdesetih i pedesetih godina našeg veka, da su ovo samo predrasude. U najvećem broju navedenih poremećaja sunčanja stvara samo subjektivni osećaj prijatnosti ili kratkotrajno, privremeno poboljšanje bolesti.
Najvažniji, a verovatno i jedini naučno potvrđeni pozitivni efekat sunčevog zračenja na zdravlje organizma jeste prevencija i lečenje rahitisa. Ovaj efekat se ostvaruje pretvaranjem provitamina 7-dehidroholesterola u vitamin D3, koji poboljšava iskorišćenost kalcijuma u organizmu i tako jača kosti, zube i kosu.
Ood kada je taman ten u modi?
Taman ten se oduvek vezivao za teške fizičke poslove u polju. Moda je svakoj otmenoj dami nalagala da sačuva svetao, 'aristrokratski bled' ten. Zato je svaka od njih uz sebe uvek imala suncobran, šešir širokog oboda, rukavice i druge modne detalje koji su omogućavali da se koža što bolje sakrije od sunca.
Sa dolaskom industrijske revolucije, fabrike su počele da upošljavaju više radnika nego što ih je radilo u polju. Preplanula boja kože je postala retkost i privilegija samo malog broja ljudi koji su sebi mogli da priušte mnogo slobodnog vremena provedenog u prirodi i krajevima sa obiljem sunca. Postepeno su se u svetu ljudi sunčanje i potamneli ten vezivali za bogatstvo, luksuzan i lagodan život i postajali svačiji san.
Već nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, sa opštim poboljšanjem ekonomske situacije i uslova života, ljudi su počeli da provode godišnji odmor u krajevima sa puno sunca. Odmarali su se u prirodi uz obavezno sunčanje i kući vraćali potamnele kože, opušteni i dobro raspoloženi. Preplanula koža je postala neizbežni pratilac svakog letovanja i nesumnjiva potvrda modernog načina života.
Ali, da bi se preplanuli ten ustoličio kao modni detalj, bilo je neophodno da 'prošeta' modnim pistama. To se i dogodilo šezdesetih godina našeg veka, kad je Koko Šanel, poznata pariska modna kreatorka, uz svoju kolekciju inspirisanu radničkom odećom, lansirala i taman ten kao neophodan elemenat modernog izgleda. To je izazvalo pravu revoluciju u odnosu prema telu, slobodnom vremenu i sunčanju. Preplanuli ten je postao neizbežni detalj, koji, za razliku od mnogih drugih, ni do danas nisu potisnuli promenljivi modni vetrovi. Bez obzira na uzrast, pol, zanimanje ili status u društvu, ljudi su sunčanje prihvatili kao zabavu, a preplanuli ten kao obeležje sportskog života i bogatstva, koje omogućava da se mnogo vremena posveti zdravlju i izgledu. Nastaviće se
.jpg)
