Izvor: Blic, 23.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Feministkinje zabrazdile
Feministkinje zabrazdile
Zašto smo više napredovali u kuvanju nego u seksu? Kako su neki ljudi postali imuni na usamljenost? Zašto je radoznalost ključ slobode? Otkud nam ideje gostporimstva? Zašto su prijateljstva između mušakaraca i žena tako krhka? Kako su ljudi pronalazili izlaz iz usamljenosti, straha i besciljnosti nekada, a kako to čine danas? To se neka od pitanja na koja daje odgovor Teodor Zeldin, u izuzetno zanimljivoj knjizi 'Intimna istorija čovečanstva', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju su preveli Robert Rakočević i Olga Sabo, a objavila beogradska izdavačka kuća 'Geopoetika', Dositejeva 13, (011/635-646, 328-4267, e-mail: geopoet@eunet.yu). Neobična erudicija i ogroman istraživački trud Zeldina omogućili su čitaocima ove knjige i feljtona, koji donosimo, da sagledaju kako se razvijalo ljudsko intimno iskustvo i kako smo došli do današnjih načina osećanja i mišljenja.
Potrebno je vreme da se razume šta je to što neko želi od muškaraca. Nisu joj potrebni da bi joj menjali osigurače, ili joj pomagali pri kupovini kola, a ponajmanje da joj ispunjavaju obrasce za porez na dohodak. Predmet njene potrage jeste muškarac koji ume da radi stvari koje ona ne ume, čovek kome može da se divi. Nijedan muškarac nije još uvek na zadovoljavajući način ispunio taj izazov od osobe čiji je posao da natera muškarce da se tresu od straha. 'Osam sati dnevno ja nisam žena, ja sam državni službenik. Muškarce brine žena koja je u stanju da stoji kraj glavnog direktora. Oni žude za blagošću u ženi. Ja ne mogu da budem blaga na poslu, moram da krijem svoju blagost i to na meni ostavlja traga. To je cena koju plaćam za to što imam zanimljiv posao.' I dalje se zaljubljuje u muškarce. 'Uživam u tome dok traje, ali nikad ne traje dugo. Nisam sposobna da imam trajne veze. Kad se zaljubim, postajem glupa, nesamostalna. Podsvesno, ja to ne volim, pa se trudim da stvar propadne. To se izmeće u silnu borbu.'
Ne misli baš da pravi loše izbore. Šta god da je činila morala je da čini. Žene su se šezdesetih iznenada oslobodile, pa je i ona želela da iskusi novostečenu slobodu. 'Bilo je to doba kontracepcije i morala sam da izvučem korist iz toga.' Javila se mogućnost jedne nove vrste života za žene. Ona sada zna da je to propalo, ali ne zna kako bi bilo ispravno postupiti neki sledeći put.
Feministkinje su zabrazdile, kaže ona, time što su samo isticale zahteve, ništa osim toga. To je bila greška. Ali, s druge strane, 'htele smo da pokažemo da smo ravnopravne sa muškarcima'. Danas ona kaže da se žene moraju vratiti ženstvenosti. Ne daje za pravo svojim prijateljicama feministkinjama, koje odbijaju da kuvaju čak i kad pozovu desetak ljudi na večeru. S druge strane, zamera onim ženama koje uporno igraju na to što su žene. Prebacuje 'muškarcima koji očekuju da žene veruju u to što oni kažu samo zbog toga što su ovi muškarci'. Ne bi mogla da podnese da bude domaćica.
'Moj život muškarca u ženskom obličju propao je. Nasankana sam.' Čini joj se, međutim, da je ideja para upotrebljiva, samo što ona sama ne bi znala kako da je sprovede. Prepušta odgovornost narednom naraštaju. Oni na nju ostavljaju utisak predostrožnošću koju pokazuju kad su u pitanju osećanja, opuštenijom atmosferom koju su uneli u veze, svojom romantičnošću, željom da veze učine lepšim. Kad se pogleda unazad, malo je bilo lepote u načinu na koji se njena generacija upoznavala i vodila ljubav: 'Ja sam se ponašala kao muškarac. Ako bih htela da odem u krevet, ja bih to i činila. No, to je bilo hladno.' U Katmanduu su joj ponudili da proba droge i bila je zbog toga ponosna, ali je pala u komu tokom četrdeset osam sati, što ju je potpuno izlečilo od želje da proba droge. Sada kaže: 'Seks nije važan, uopšte me ne zanima ako nije deo nečeg znatno šireg.'
Danas je na muškarcima da ulože napor, umesto što samo posmatraju žene i smeškaju im se. Nevolja je u tome što je previše slabića među muškarcima koje poznaje. 'Manjka im domišljatosti.' Kome onda ide za savet? Astrologu. 'Potrebno nam je nešto: astrologija zamenjuje religiju.'
Florans je petnaestak godina mlađa, ali ni ona nije sasvim pronašla rešenje. Svaki član njene porodice ima 'neku strast'. U očevom slučaju to je planinarenje, koje on voli delom i zbog toga što je opčinjen rizikom, i rado se upušta u rizike, jer mu je dosadan njegov svakodnevni život.
Nastaviće se...
.jpg)
