Izvor: Blic, 13.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atila, 'Bič božji', šiba Evropu
Atila, 'Bič božji', šiba Evropu
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine) omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Predstave o Zemlji u Evropi ranog srednjeg veka. Uprkos velikih goegrafskih i astronomskih otkrića starog doba i antičkog perioda kao i značajnih dela uglavnom grčkih naučnika toga doba, znanja i predstave o Zemlji nisu se u srednjem veku mnogo razlikovale od navedenih najranijih predstava iz 3 i 4. milenijuma p.n.e. Burne promene u Evropi i Mediteranskom regionu na prelazu iz starog u srednji vek, prouzrokovane, slabljenjem i propašću antičkih civilizacija, nastankom hrišćanstva, osvajačkim pohodima i seobama naroda, dovele su skoro do potpunog zatiranja prethodno stečenih znanja o Zemlji kao i antičke naučne misli uopšte.
Usledila je propast Zapadnog rimskog carstva i nastanak Vizantije (Istočno rimsko carstvo). Tzv. varvarski narodi preuzimaju dominaciju u velikim delovima Evrope. Godine 476. vođa Gota Odoakar zbacuje poslednjeg rimkog cara Romula Avgusta. U 4. veku u Evropu prodiru nomadska ratnička plemena iz Azije, da bi u 5. veku velikim delovima centralne Evrope i Balkana zavladao hunski vođa Atila – poznat pod nazivom ‘’Bič božji’’. Konstituisanjem hrišćanstva kao dominantne religije Biblija postaje neprikosnoveno ‘’Sveto pismo’’ i merilo stvari. Nazori i stavovi, različiti od tumačenja Biblije, proglašavaju se za jeres koji je kažnjavan teškim – veoma često i smrtnim kaznama spaljivanja na lomači. Prema nekim procenama na lomačama mračnog srednjeg veka spaljeno je milione ljudi. Neke procene idu do 10 pa čak i 15 milione ‘’jeretika’’ i ‘’veštica’’ koji su, na osnovu osude ‘’Svete inkvizicije’’, spaljeni na lomačama srednjeg veka. Među njima spaljen je i slavni italijanski astromon Đordano Bruno, zato što se na saslušanju pred Inkvizicijom nije hteo odreći saznanja da Zemlja ne miruje, nego se okreće. Tako je crkva, uprkos mnogih dokaza i činjenica, branila dogmu o slici Zemlje i sveta.
Prvo značajno delo o tome je ‘’Hrišćanska topografija’’, koju je napisao u 6. veku aleksandrijski trgovac, potom kaluđer Kozmo Indikoplov. To delo je veoma ilustrativno za predstave o geografiji i astronomiji srednjeg veka. Opisujući Zemlju, Kozmo uvek striktno stavlja iznad svega autoritet Biblije. On kategorično odbacuje otkrića grčkih naučnika da je Zemlja okrugla, jer to ‘’učenje’’ nije u skladu sa Biblijom. Umesto toga, Kozmo tvrdi da Zemlja ima oblik Mojsijevog zavetnog kovčega (Arke) koji je pljosnatog četverougaonog oblika. Ta Zemlja (kopno) okružena je Okeanom, iza koga se nalazi druga zemlja u kojoj je nekada bio raj. Za vreme potopa Noa je prešao na našu Zemlju, na kojoj otada žive ljudi. Zemlja iza okeana je nedokučiva. Dalje Kozmo piše da je sva Zemlja ograđena visokim zidom na kome stoji nebo, koje ima takođe oblik četverougaonog sanduka prevrnutog nad Zemljom.
Na osnovu Biblije Kozmo takođe određuje oblik i veličinu neba. On piše da je dužina neba dvostruko veća od širine. Svoj zaključak Kozmo izvodi iz Biblije, gde stoji da je kovčeg bio dva lakta dugačak i jedan lakat širok. Nebo, koje je podeljeno u dva sprata, u gornjem delu prelazi u svod. U tom delu neba smešteno je carstvo nebesko Isusa Hrista i svetaca.
Dajući objašnjenja o nebeskim telima (zvezdama), Kozmo tvrdi da njih okreću anđeli koje je za to odredio Bog još pri stvaranju sveta. Da bi objasnio i doveo u sklad polukružno kretanje Sunca sa pljosnatom površinom Zemlje, Kozmo piše da se Sunce preko noći skriva iza visokog brda koje se nalazi na severozapadnom horizontu.
Geografske karte tog vremena takođe pokazuju na kakvom se niskom stepenu nalazila geografija. Veliki radovi Ptolomeja i drugih grčkih naučnika-geografa potpuno su eliminisani i zaboravljeni. Srednjovekovni geografi, pri sastavljanju svojih geografskih karata, potpuno su se rukovodili tekstovima iz Biblije. Centar Zemlje je bila Palestina gde se rodio Isus. To je bila ‘’Sveta zemlja’’ sa Jerusalimom u sredini. U Jerusalimu je pronađen ‘’pupak Zemlje’’, koji je predstavljao centar cele vasione. Oko ‘’Svete zemlje’’ Palestine, na kartama, bile su raspoređene oblasti Azije, Afrike i Evrope, koje su, prema Bibliji, dodeljene Semu Azija, Hamu Afrika i Jafetu Evropa. Aziju je od Evrope delila reka Tanais (Don), a od Afrike reka Nil. Držeći se reči Biblije: ‘’i posadio je Gospod Bog vrt u Edemu na istoku’’, na kartama je nacrtan ‘’raj’’ istočno od Jerusalima. A na kraju Zemlje na istoku nalazili su se strašni nepoznati narodi Gog i Magog.
nastaviće se
