Izvor: B92, 06.Maj.2023, 16:27

Životinje i istorija: Povratak jedine autohtone kanadske rase konja

Opšteprihvaćena priča je da su kolonizatori doveli konje u Severnu Ameriku. Ali neki ljudi veruju da je postojala preživela autohtona rasa konja kada su stigli Španci.

Bio je vedar dan u decembru 2021. i sneg je lagano padao iznad farme Madaoki, domorodačke atrakcije za posetioce i prostor za događaje nedaleko od Otave u Kanadi.

Bila sam na Pibon (zimskom) festivalu, a umetnica iz Anišinabea Ronda Snou stupila je na malu binu koja je izgledala kao da još podrhtava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od bujnih koraka pau-vau plesačica koje su upravo sa nje sišle.

Nacionalno je poznata po svojim živopisnim slikama u stilu Vudlandsa,

Snou je bila ovde da priča o doživotnom radu na očuvanju ugroženog odžibve duhovnog konja.

Rasa, poznata i kao indijski poni Lak la Kroa, jedina je poznata autohtona rasa konja u Kanadi.

Španci su doveli konje u sadašnji Meksiko 1519. godine, ali istraživanje doktorke Ivet Raning Hors Kolin citira pisane španske izveštaje koji 1521. stavljaju stada u sadašnju Džordžiju i Karolinu.

Ona tvrdi da je dokaz da su konji bili ovde pre Evropljana: kako Kolin primećuje, bilo bi nemoguće da su se ti španski konji namnožili i doputovali tako daleko za samo dve godine.

Kada je reč o duhovnom konju odžibve, prema Odžibve konjskom društvu, DNK testiranje pokazuje da su oni zasebna rasa od konja koje su Evropljani uveli u Severnu Ameriku.

Konji su atrakcija, ali predstavljaju širi rad farme da se povrati i proslavi domorodačka kultura.

"Naše istorije su slične", rekla je Dauner.

Kao mlada domorodačka žena, ona vidi simetriju u vraćanju izgubljenog.

"Zato što je kanadska vlada to stavila van zakona, naši mladi ljudi ne znaju sopstvenu istoriju. Isto je i sa ovim konjima. Postoji ta veza između nas."

U prostoru za događaje na farmi, koji je postavljen za dobrodošlicu odeljenju koje učestvuje u jednom od školskih programa autohtone kulture, Trina Mater-Simard, osnivačica Indigenous Experiences, koja upravlja farmom, rekla mi je da je ideja o osnivanju farme pokrenuta kada je čula Rondu Snou u podkastu o odžibve duhovnim konjima 2020.

"Bila sam izuzetno inspirisana", rekla je.

"Moje ćerke su dugogodišnje jahačice. Već godinama imamo konje. I ja sam odžibve i jednostavno nisam mogla da verujem da nikada nisam čula za (njih)".

"Videla sam mnogo (sličnosti) sa našom sopstvenom pričom", nastavila je, "na način koji možemo lako da podelimo, o njihovoj povezanosti sa zemljom, raseljavanju i otpornosti: da su se sveli na samo njih četvoro, a ipak su još ovde."

Mater-Simard i njene ćerke kupile su četiri konja sa farme u Alberti i potražile neko mesto da ih drže.

U isto vreme, Indigenous Experiences je tražio stalno mesto budući da je delovao iz privremenog prostora ispred Kanadskog istorijskog muzeja u Gatinou, u Kvebeku, odmah preko reke Otave.

Na farmi od 164 hektara, kompanija je pronašla savršeno rešenje: sa toliko zemlje, mogli su da uključe konje u svoju kulturnu zajednicu i da se prošire kako bi ponudili obrazovanje.

A konji imaju mnogo toga da nas nauče, rekla je Mater-Simard.

"Slično (tradicionalnoj starosedelačkoj kulturi davanja) zahvalnosti za životinje koje su dale život da bi obezbedile hranu i ono što je bilo potrebno za preživljavanje", rekla je ona, "naša zajednica je na naš odnos sa konjima gledala kao na recipročan odnos: gde su naši preci pružali hranu i zaštitu tokom oštrih zima, a poniji su pomogli zajednici da preživi, (pomažući u) pecanju na ledu ili pomažući u transportu robe i ljudi."

Pošto odžibve konje smatraju srodnim dušama - "kao jednakima koji uzvraćaju", dodala je - oni sebe nazivaju "skrbnicima" konja, a ne vlasnicima.

Od otvaranja krajem 2021. godine, stado farme je poraslo na devet - najnoviji dodatak je ždrebe po imenu Gižik (Kedar), koga je donela na svet Viškosivika (Slatka trava) u snežnoj oluji u aprilu.

Pored dobrodošlice, posetiocima da upoznaju konje i posete pijacu opskrbljenu umetnošću i zanatima autohtonog porekla, farma je domaćin niza besplatnih festivala koji proslavljaju godišnja doba.

Kada sam prisustvovala zimskom festivalu, gledala sam inuitske grlene pevače, kako su se gostili paprikašom od bizona i banokom (hlebom koji se povezuje sa starosedeocima Kanade), a zatim sam šetala šumom duž staze nasleđa farme, koja je bila obrubljena interpretativnim natpisima koji opisuju tradicionalnu lekovitu upotrebu biljaka koje tamo rastu.

Ostale kulturne ponude uključuju pravljenje lutaka od kukuruzne ljuske Haudenosauni, čas slikanja koji vodi Snou i radionice hvatača snova i mokasina.

Farma se nalazi na tradicionalnoj teritoriji Algonkuina, ali namerno uključuje mnoge različite domorodačke kulture.

"Pošto smo u glavnom gradu nacije, u mogućnosti smo da, na mali način, predstavimo tu raznolikost", rekla je Mater-Simard, misleći na činjenicu da je Kanada dom stotinama prvih naroda, među kojima su Inuiti i Metisi.

Farma takođe vodi program kulinarske obuke, koji podučava mlade o tradicionalnoj proizvodnji hrane.

Ima šemu učenja uz pomoć konja, koju vodi Dauner i koja uključuje duhovne konje, a vodi i umetničke i zanatske radionice kao i časove poslovnog razvoja za autohtone zanatlije.

Pitala sam Mater-Simard o budućim planovima za farmu i ona je duboko udahnula pre nego što je napravila listu ambicioznih projekata, kao što je dolazak bizona da obezbedi tradicionalnu hranu i nove šumske staze za duhovne konje koje više liče na njihova tradicionalna divlja staništa.

Razmišljala sam o tome koliko su ovi konji blizu nestanka i bila sam dirnuta mišlju da ću moći da ih posmatram kako rastu i napreduju u narednim godinama.

Kroz deljenje perspektiva starosedelaca, Mater-Simard se nada da Madaoki (što znači "deljenje zemlje" na Anišnabeu) može poslužiti i kao prostor gde se autohtone zajednice mogu ponovo povezati sa zemljom i mesto pomirenja između domorodačkih i neautohtonih naroda.

Turizam se "stvarno promenio u poslednjih nekoliko godina dok ljudi traže svoj put pomirenja", rekla je ona.

"Naša industrija voli da kaže da je autohtoni turizam zaista pomirenje na delu jer vam daje opipljiv način da se povežete sa zajednicom i nešto naučite."

U središtu svega su odžibve duhovni konji, koji su i sami živi prikazi pomirenja.

Konji su učitelji, kaže Dauner.

"Oni instinktivno imaju saosećanje jedni prema drugima u svom stadu.

"Moramo da počnemo da prevodimo (njihova učenja) u naše društvo, kao mešanu zajednicu autohtonih i neautohtonih ljudi."

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...