Izvor: Politika, Beta, 12.Feb.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto država ne voli naše mleko
Nekoliko pitanja Ljubiše Jovanovića, generalnog direktora kompanije „BD agro” ministru poljoprivrede Saši Draginu povodom subvencija za poljoprivredu
Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva”.
Tim povodom reagovao je Ljubiša Jovanović, generalni direktor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompanije „BD agro” iz Dobanovaca. Ta kompanija ima farmu od 3.000 visokosteonih krava, dnevno isporučuje „Imleku” 35 tona mleka i obrađuje 5.000 hektara zemlje i u sve to investirala je 75 miliona evra. Jovanović je u otvorenom pismu ministru poljoprivrede postavio nekoliko pitanja:
„Danas smo saznali da je Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se ponovo produžava, i u 2010. godini izuzimanje tzv. velikih proizvođača iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje, u našem slučaju u proizvodnji sirovog mleka.Iako smo proteklih 14 meseci u više navrata ozbiljnom argumentacijom ukazivali na štetnost ovakve odluke, ponovo smo suočeni sa nizom pitanja zbog čega je to urađeno:
Da li zbog toga što smo u proteklih petgodina postavili najsavremeniju evropsku tehnologiju držanja životinja i opremu za mužu?
Da li zbog toga što smo, želeći da u Srbiji napravimo nacionalni genetski centar, uz neviđene napore, uvezli matično stado od 3.000 visokosteonih junica svetski superiorne genetike iz Kanade?
Da li zbog toga što proizvodimo mleko održivog ekstrakvaliteta kakvo proizvodi tri odstofarmi u Evropi, i što „Imleku” trenutno isporučujemo 35 tona mleka dnevno, do kraja godine i svih 75 tona, zbog čega smo odavno najveća pojedinačna farma.
Da li zbog toga što smo u poslednje četiri godine zaposlili 60 mladih stručnjaka, koje smo školovali o sopstvenom trošku u inostranstvu?
Da li zbog toga što smo omogućili specijalizaciju svršenih studenata na našoj farmi?
Da li zbog toga što je naša farma u nekoliko navrata od strane inspektora iz EU odabrana kao referentna za prezentaciju nekoliko projekata u Srbiji?
Da li zbog toga što je projekat „BD agro” nagrađivan proteklih godina kao najbolja strana investicija u agraru, kao najbolji agrobiznis u Srbiji?
Da li je ovo poruka i drugim investitorima koliko će država biti konzistentna u odnosu na ono što obećava, ako se kojim slučajem odluče da ulažu u agroprojekteu Srbiji?
Konačno,da li se na ovaj način Srbija sprema za ulazak u Evropsku uniju?
Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju. I kake napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje ulažuone zemljekoje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. U prvom redu preko masivnih subvencija i podsticaja. Koliko to može da bude bitan cilj državne agropolitike, možda najbolje govori primer Hrvatske, odnosno farme muznih krava Osilovac d.o.o. Feričanci. Zaštitna odnosno od države garantovana cena je (pretvoreno u dinare) 31dinar plus osamdinara državnog podsticaja. Dalje subvencije su:za umatičeno grlo 200 evra, za prvotelke 290, za hektar obrađene površine od 155 do 309 evra (zavisno od kulture).
U protekle dve godine, „BD agro" nije dobio nijedan dinar!
Nameće se utisak da se na tajnačin Srbija, visokopotencijalna agrarna zemlja, pretvara u uvozno zavisnu.
Posle svega, najbolje pitanje je kakva je perspektiva 360 zaposlenih radnika u kompaniji„BD agro”?
Za sada jesasvim sigurnoda je vlasnik kompanije„BD agro” gospodin Đura Obradović odustao od planirane izgradnje još jedne slične farme u Novom Bečeju, gde jebilo planirano da sepostavi najveći genetski centar za „holštajn-frizijsku”rasu u Evropi.
-----------------------------------------------------------
Veća subvencija po hektaru
Zahvaljujući povećanju agrarnog budžeta za četvrtinu, regres za ratarsku proizvodnju iznosiće ove godine 14.000 umesto prošlogodišnjih 12.000 dinara po hektaru. Ta sredstva ratari će morati da iskoriste za nabavku deklarisanog semena i dizela u iznosu od 4.000 dinara, kao i za nabavku mineralnog đubriva u iznosu od 6.000 dinara, najavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare ministar poljoprivrede Saša Dragin.
Ove godine Ministarstvo je ublažilo kriterijume za ostvarivanje subvencije, pa tako ratari s marginalnih područja, koji imaju manje od pet hektara zemlje, neće morati da budu u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja da bi ostvarili pravo na subvenciju. Ratari sa Kosova i Metohije moći će da ostvare subvenciju od 14.000 dinara po hektaru bez ikakvih uslova.
Proizvođači duvana dobiće subvenciju veću za 20.000 dinara po hektaru od ostalih – ukupno 34.000 dinara po hektaru.
I ove godine poljoprivrednici mogu da računaju na subvencionisane kredite. Kratkoročni krediti se odobravaju u iznosu od 50.000 do 900.000 dinara s kamatom od pet odsto. Sistemom robnih zapisa, iznos zaduživanja kod kratkoročnih kredita može biti i dva miliona dinara. Kod dugoročnih kredita kamata je takođe pet odsto, jer na 40 odsto sredstava koliko obezbeđuje Ministarstvo poljoprivrede nema kamate. Na taj način ratari se mogu zadužiti i do 300.000 evra.
Akcija nabavke mineralnih đubriva preko Produktne berze privodi se kraju, a na ovaj način đubrivo je subvencionisano sa 5.000 dinara po toni. Veća ponuda je, kaže ministar, oborila cenu azotnog đubriva na tržištu tako da je ono sada jevtinije za petinu.
Dragin je juče pozvao poljoprivrednike da obnove registraciju poljoprivrednih gazdinstava, jer samo tako mogu da konkurišu za sredstva koja daje nadležno ministarstvo.
J. R.
-----------------------------------------------------------
Premijaod 1,5 dinara po litru mleka
Vlada Srbije usvojila je uredbu o premiji za mleko u 2010. godini, kojom je predviđeno da se po litri isporučenog mleka iz budžeta isplaćuje 1,50 dinara, saopštilo je juče Ministarstvo poljoprivrede.
Pravo na korišćenje te premije imaju preduzeća kod kojih je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizička lica, nosioci porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, navodi se u saopštenju.
Kako je precizirano, pravo na premiju se ostvaruje ako je korisnik predao najmanje 4.000 litara mleka tokom tri meseca, ali ne više od tri miliona litara mleka po kvartalu.
Uredbom o uslovima i načinu korišćenja premije za mleko za 2010. godinu, uveden je donji nivo proizvodnje koji proizvođači mleka moraju da ispune da bi ostvarili pravo na premiju, a kako bi se stimulisalo ukrupnjavanje proizvodnje mleka, ističe se u saopštenju.
Vlada Srbije usvojila je i uredbu o regresiranju osiguranja životinja, useva i plodova.
Pravo na korišćenje sredstava po osnovu te uredbe imaće fizička lica – nosioci komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, u iznosu od 40 odsto visine premije osiguranja, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost.
Uslov je da je gazdinstvo upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, da ima utvrđeno svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje i da je na dan 30. aprila 2010. godine platilo glavni dug po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u visini obaveza za 2009. godinu.
Beta
[objavljeno: 13/02/2010]
.jpg)
