Izvor: Politika, 06.Feb.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za naplatu štete nikad nije kasno
Mionica – Oko 20.000 koka sa farme Milana Palavestrića iz mioničkog sela Paštrića, koje su godišnje nosile između sedam i osam miliona konzumnih jaja, skončalo je u kafileriji u Somboru. Uzrok uginuća nije bila zarazna bolest, već gušenje. U farmi je nestalo struje, a u savremenim tunelskim boksovima kiseonika.
Ovo iznenadno uginuće koka nosilja desilo se 12. decembra prošle godine, između 6 i 7 časova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako kaže ovaj iskusni živinar, usled čestog nestanka struje i u jednom momentu je došlo do sudara dva napona. Stradao je glavni prekidač preko kojeg nije mogla dalje prema uređajima za zagrevanje i ventilaciju u farmama ni alternativna struja iz agregata.
– U pitanju su tunelske farme koje ne mogu da rade bez struje i zbog toga imam dva agregata i maksimalno sam obezbeđen. Međutim, električari su mi napravili veliku havariju time što su sa, koji dan ranije poboljšane mreže, nekontrolisano „gurali” struju koja je, oštetila glavni prekidač, kroz koji prolaze kablovi prema svim objektima. Do blokade je došlo usled brojnih strujnih udara. Nestanak struje, padanje i podizanje napona su bili svakodnevni u poslednje tri godine, tako da ni savremeni glavni prekidač tako nešto nije mogao da izdrži – objašnjava Milan, dodajući da su kritičnog dana na udaru bile dve farme od 25.000 i 20.000 koka nosilja i mlađih koka.
Tokom dramatične akcije spasavanja koka, niko, kaže jedan od radnika, ne može ostati ravnodušan.
– Šteta je ogromna, jer je svaka od uginulih koka u narednih 60 nedelja proizvodnog ciklusa trebalo da snese oko 350 komada. To je na godišnjem nivou ukupno trebalo da bude između sedam i osam miliona jaja. Što se tiče samih koka nosilja, njihova je cena od pet do šest evra po komadu. Moja porodica i ja smo u ovom poslu punih 30 godina i u potpunosti smo mu posvećeni. Nema improvizovanja u bilo čemu i stoga ćemo tražiti da maksimalno budemo obeštećeni. O svemu sam upoznao direktora valjevske Elektrodistribucije i čekam njihovu reakciju. I ranije sam imao štetu, ali sam se nadao da će se stanje popraviti – priča Milan, podsećajući da godinama uredno izmiruje račune za utrošenu električnu energiju koji, mesečno, leti iznose 300.000, a tokom zime 200.000 dinara.
Na naše pitanje zašto je čekao da prođe 20 dana da bi o tome obavestio javnost, odgovorio je da za ovakve situacije i događaje nikada nije kasno i da je bio zauzet formiranjem tima veštaka elektrostruke, veterinara i drugih stručnjaka kako bi u potpunosti bilo potvrđeno ko je u ovom slučaju ključni krivac. Što se tiče osiguranja posla, objasnio je da godišnje za vakcinaciju živine izdvaja više od 10.000 evra i da uz dva agregata ima i cisternu sa gorivom za njihov rad. Ako bi još plaćao polise i premije za druga osiguranja, od jaja bi mu, veli, ostajala samo ljuska.
Povodom ovog događaja, razgovarali smo i sa Zoranom Nikolićem, direktorom valjevske Elektrodistribucije. U izjavi za naš list on je kazao da ga je Palavestrić upoznao sa slučajem koji mu se dogodio na farmi. Međutim, istovremeno je istakao da on još nije podneo pismeni zahtev pravnoj službi Elektrodistribucije, sa podacima u vezi sa naknadom štete i drugim okolnostima, nakon čega bi odmah bila formirana stručna komisija da utvrdi njegove navode. Nikolić dodaje da je to deo uobičajenog, ali i nezaobilaznog, protokola i da su sve druge priče u vezi sa navedenim slučajem proizvoljne.
Doktor nije iznenađen
Na farmi smo zatekli i dr Miroslava Blagojevića, farmera iz Topole koji je i stručni savetnik Palavestrićima. On kaže da ga ovaj slučaj nije iznenadio, jer se sa nekvalitetnom strujom susreću farmeri u najvećem delu srpskih sela, pa tako ni ona u mioničkom kraju u tome nisu izuzetak. Na svojoj inkubatorskoj farmi u Topoli, kaže, doskočio je tom problemu tako što je angažovao dva radnika koji danonoćno dežuraju između agregata i provodnika sa strujne mreže kako bi predupredili svaki problem. Poredio je tu vrstu organizacije rada sa onom koja se primenjuje na odeljenjima intenzivne nege u bolnicama.
U podne kući
Bez obzira što su zaduženi da vode računa o niskonaponskoj mreži u 36 mioničkih sela, tamošnji električari, kaže Milan Palavestrić, radni dan završavaju u 11 časova. Ako se posle tog vremena dogodi neki problem prinuđeni su da se obrate dispečerskoj službi Elektrodistribucije u Valjevu, čime je otklanjanje kvarova usporeno ili se, najčešće, odlaže.
Budo Novović
objavljeno: 07.02.2015.
