Izvor: Politika, 07.Maj.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremešni terminator
Ostaće upamćen kao čovek čiji su operativci uspeli da pronađu najtraženijeg čoveka na svetu – Osamu bin Ladena – čime je posle 11. septembra 2001. bar malo vraćen ugled američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA). Iako će u junu napuniti 73 godine, aktuelnom direktoru CIA Leonu Paneti ne nedostaju energija i novi izazovi. Umesto da sa suprugom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uživa u kalifornijskom suncu na porodičnoj farmi oraha u mestu Karmel Veli, Paneta posle 45 godina u politici i administraciji ima nov izazov – od 1. jula preuzima mesto sekretara za odbranu.
Njegova duga karijera išla je u mnogim pravcima: zbog razočaranja Niksonovom politikom iz tabora republikanaca prestrojio se u Demokratsku stranku, potom je od šefa Kancelarije za građanska prava prešao u političare i biva izabran za kongresmena. Posle nekoliko mandata u Kongresu (1977-1993) postaje šef administracije u Beloj kući gde je bio presudan u sređivanju budžetskih troškova ali i zauzdavanju saradnika tadašnjeg predsednika Bila Klintona što je ovome doprinelo da 1996. osvoji i drugi mandat.
Paneta je pravi primer ostvarenja američkog sna, budući da je od sina u jednoj italijanskoj imigrantskoj porodici, koja je došla iz Siderna, grada sa špica italijanske čizme poznatog po jednoj od italijanskih mafijaških grupa, stigao do prvog čoveka CIA. Diplomirao je političke nauke, a doktorirao pravo, a u političkoj karijeri na Kapitol hilu stekao je imidž direktne osobe sa starovremenskim osećajem za moral tako da poznavaoci prilika u SAD kažu da je teško pronaći osobu u Vašingtonu koja ga ne voli.
Zaraznim osmehom, nenapadnim stilom u obraćanju sagovornicima i za političare u Vašingtonu poprilično retkom osobinom da nije opterećen svojom važnošću, Paneta je lako uspevao i u najtežim situacijama da pomiri republikance i demokrate.
Zbog toga se njegova reč poprilično sluša u šta su se uverili i srpski bezbednjaci kada su ga 2009. godine posetili u Lengliju, uveravajući ga da zaista pomno pokušavaju da uhvate haške optuženike. Paneta je o tome obavestio šeficu diplomatije Hilari Klinton, koja je istog dana izjavila kako SAD smatraju da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom. Nekoliko meseci kasnije, Srbija se našla na beloj šengen listi.
Lociranje Bin Ladena smatra se za trijumf Panete i CIA. Međutim, ovih dana mnogi u CIA i Pentagonu vrte glavom. U CIA se mršte jer im za šefa dolazi general Dejvid Petreus, a američki civilni obaveštajci nikad nisu voleli da im komanduje vojnik. S druge strane, u Pentagonu strepe od Panete kao od vremešnog terminatora kojem je Obama dao zadatak da smanji vojni budžet za astronomskih 400 milijardi dolara do 2023. godine. Strepnja vojnog establišmenta nije bez razloga – Paneta se u vreme Klintona izveštio u kresanju komplikovanog budžeta SAD, a u 73. godini ga to očigledno više privlači od kalifornijskog sunca.
Nenad Radičević
objavljeno: 08.05.2011
.jpg)
