Izvor: Blic, 10.Jan.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Varljiva lakoća kolumnizma
Bauk kruži Srbijom – bauk kolumnizma (oh, kad bi bio jedini!). Ako dosad niste napisali neku kolumnu, ne očajavajte: napišite nešto i pošaljite na nekoliko adresa, negde ćete proći. Poslednjih godina kolumne pišu, sem novinara, pisci od jedne ili dve knjige, pripadnici medijske elite (turbo-zvezde, učesnici raznih rialitija od „Velikog brata“ do „Farme“, striptizete, voditeljke raznih TV brbljaonica, leva i desna smetala). Samo u jednoj sedmici pobrojao sam više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od stotinu tekstova, ne računajući ogroman broj na internetu (neki sa te strane su bolje od dve trećine onog što objavljuju dnevni listovi i nedeljnici). Na prvi pogled, prisustvujemo demokratizaciji medija, ali kakva demokratija takva i demokratizacija medija! Pre će biti da je reč o pokazatelju profesionalnog i moralnog osipanja novinarstva. Kolumne mu stoga dođu kao nadoknada za pouzdane i ozbiljne izveštaje.
Kolumna nije nikakav novi novinarski žanr. Duhovni otac današnje kolumne je prvi i dosad najbolji engleski leksikograf Samjuel Džonson (1709-1784), koji je ogorčen nivoom novina njegovog doba sam pokrenuo list „The Rambler" (lutalica, dokonjak), u kojem je od 1750-1752. dva puta nedeljno ispunjavao gotovo celokupan prostor (208 brojeva), pišući na ivicama utiske o kulturnom životu i svakodnevici Londona. Ovo štivo i danas može da posluži kao mera i uzor. U poznatijim zapadnim listovima (od Rusije do Kine je drugačija priča) i danas se zna ko može da ispunjava redovnu kolumnu. Kad me već pitate, najbolje kolumne kod nas pišu (izuzimam autore ovog lista, iz razumljivih razloga) T. Pančić, B. Dežulović, V. Ivančić, M. Jergović. Tu ću da zastanem. Otišli smo daleko, procenite i sami dokle.
