Izvor: Šumadija Press, 03.Dec.2015, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šumadinac gaji srećne krave
Ukoliko se Srbija pridruži evropskoj zajednici, farmerima iz Šumadije biće preporučen novi koncept uzgoja krava, a skučene štale bez dovoljno kiseonika i svetlosti, postaće prošlost.
Aleksandar Jeremić iz sela Vojska kod Svilajnca jedan je od retkih stočara u ovom kraju koji gaji krave po ugledu na kolege iz Austrije. Ovaj koncept uzgoja krava biće preporučen i drugim poljoprivrednicima koji imaju ozbiljnu nameru da razvijaju stočarstvo. Prvo, zbog dobijanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << više mleka boljeg kvaliteta, a potom i zbog poštovanja zakona o dobrobiti životinja.
Jeremićevu farmu takozvanog slobodnog uzgoja projektovali su stručnjaci iz Austrije. Krave više nisu vezane, već slobodno šetaju po objektu. Ovaj uzgajivač tako je, tvrdi, dobio maksimalnu proizvodnju mleka ekstra kvaliteta. Njegove krave, rase austrijski simentalac, daju istu količinu i kvalitet kao one u njihovoj postojbini, što se u svetu stočarstva smatra velikim uspehom.
Danas ima stotinu grla različitih kategorija, a polovina je na muži. Godišnje, one daju 7.800 tona mleka što je ista količina kao i u Austriji.
– Tokom selidbe na nov načina uzgoja zabeležen je pad količine mleka. Period prilagođavanja je težak i dugo traje. Njih desetak svakodnevno daju i po 50 litara mleka. Dok su bile vezane, one su u proseku davale po 25 litara mleka. One pate kada su na lancu, isto kao i svako drugo živo biće, doživljaju stres – kaže Aleksandar Jeremić.
Osnovne karakteristike ovakvog načina uzgoja je da krave obitavaju u prostoru sa dosta kiseonika i svetlosti, a krave se slobodno kreću u natkrivenom objektu.
– Mračne i zagušljive štale sa amonijačnim isparenjima su prošlost. Ovako je lakše za funkcionisanje i rad, i postižu se bolji rezultati. Naši ljudi su navikli na tradicionalan način držanja, odnosno da krave budu vezane. Teže se opredeljuju za ovaj sistem. Ali ovo je budućnost u stočarstvu i trebalo bi to što pre da shvatimo – objašnjava Jeremić.
Lako je farmerima u EU
Aleksandar se od 2006. godine bavi stočarstvom. Međutim, njegov početak bavljenja proizvodnjom mleka nije vezan za državu, već za jednu veliki mlekaru koja mu je dala podsticaj.
– Lako je biti farmer u Austriji ili Nemačkoj, gde država stoji iza vas sa podsticajnim sredstvima. Ako na tržištu padne cena mleka, oni će vam nadomestiti taj gubitak. Ovde nije tako – navodi Aleksandar.
Prošle godine bio je na pragu da odustane i pređe na ratarstvo, ali u poslednji čas je odlučio da primeni ovaj sistem uzgoja. I nije se pokajao.
Maksimalno je, kaže on, iskorišćen genetski potencijal grla, a uz to, većinu kabaste hrane za krave sam proizvodi. Na oko 13 hektara svoje zemlje seje žitarice, kao i na još 70 hektara iznajmljenih parcela.
Austrijanci su bili iznenađeni da su efekti isti kao da ih gaji u Evropskoj uniji.
– Srećne krave daju više mleka. Ovim konceptom maksimalno je ispoštovan i zakon o dobrobiti životinja – naglašava Jeremić.
Iskustva iz Hrvatske- nedostaju projektanti za stočarstvo
U poslednjih desetak godina u Hrvatskoj je napravljeno na desetine novih porodičnih farmi slobodnog uzgoja, a vezani sistem držanja krava se definitivno napušta. Stare farme veoma je teško ili gotovo nemoguće adaptirati, tako da se danas isključivo ide na izgradnju staja slobodnog sistema držanja krava.
Sistem muže „ riblja kost“
Farma po evropskim standardima trebalo bi da izgleda sa liga boksevima u kojima su krave slobodne. U sklopu objekta je izmuzište.
– Ovo je klasičan sistem muže, takozvana „riblja kost“ gde se deset krava istovremeno muzu, odnosno, dva puta po pet krava. Krave su se prilagodile. Brže je i lakše. Ovde je bolja higijena. Što je tiče mikrobiologije, mleko je evropskog standarda. Ranije sam imao sistem mlekovoda, gde je bila takođe zatvorena muža i mleko je direktno išlo u laktofriz – kaže Aleksandar.
Pre nego što se započne izgradnja farme potrebno je napraviti proizvodno-tehnološki i ekonomski elaborat. U praksi se uglavnom izrađuju samo građevinski projekti (idejni i glavni). Veoma je malo stručnih kadrova koji se bave građevinarstvom u stočarstvu i projektovanjem farmi. Proizvodno-tehnološke elaborate, kao i ostalu dokumentaciju za izgradnju modernih farmi, treba napraviti u skladu sa propisima EU.
Građevinari, obično bez tehnologa-agronoma projektuju samo proizvodnu halu bez pratećih objekata. Pri tome su zadovoljeni tek osnovni uslovi gradnje: grade se štale sa spoljašnjom klimom (slobodno držanje) i muža se obavlja u izmuzištu. U takvim štalama ponekad nije definisano da li treba da budu sa dubokom prostirkom, rešetkastim ili gumenim podom, ili sa lige boksovima ili kosom pločom.
Nedostatak stručnjaka iz oblasti projektovanja farmi mogao bi da bude šansa za lokalne samouprave, pa i za Kragujevac. Prvo, stočari bi mogli da konkurišu za sredstva iz IPARD programa i tim novcem sagrade savremene farme, čiji koncept ima prođu u zakonima EU. Drugo, mladi stručnjaci koji bi bili usmereni na ovu delatnost, poput ekonomista i agronoma, našli bi sebi unosan posao. Podsetimo, Aleksandar Jeremić je morao da angažuje projektante iz Austrije da bi napravio farmu.
Pogledaj vesti o: Farma
