Izvor: Politika, 01.Okt.2015, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta vojvoda gaji na Farmi
Čime je bio inspirisan šef radikala, pa da se zaglibi u šou velikog blata, te se, posle gostovanja u „Parovima”, preselio na „Farmu”, gde ga je s velikim poštovanjem i dubokim naklonom dočekao kriminalac opšteg filozofskog smera Kristijan Golubović
Šta je nateralo Vojislava Šešelja, jednog od poslednjih srpskih političara teške kategorije, tog namazanog Hercegovca inteligentnog kao bord Mense, da se pretvori u najveću rijaliti zvezdu u Srbiji? Vojvoda od Karlobaga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Karlovca i Virovitice zasenio je Macu Diskreciju, Zmaja od Šipova i ostale koloritne junake televizija s nacionalnom frekvencijom. I pritom je, u svojoj medijskoj ofanzivi, odbio Eru Ojdanića za kuma, što je još više nateralo piplmetre da polude samo na pomisao da predsednik Srpske radikalne stranke promoli nos u paralelni, izopačeni svet srpske televizijske galaksije.
Šta je, zaista, inspirisalo šefa radikala da se zaglibi u šou velikog blata, te se, posle gostovanja u „Parovima”, preselio na „Farmu”, gde ga je s velikim poštovanjem i dubokim naklonom dočekao kriminalac opšteg filozofskog smera, Kristijan Golubović?
Da li je u pitanju novac, koji navodi Šešelja da o ideologiji srpskog nacionalizma govori za stolom punim roštilja, dok ga opčinjeno posmatraju Stanija i Radašin? Ova prva je, u tangama, postala ne samo idol devojčicama, već je „starletizam” kao antikulturološki model tranzicije koja večno teče popela na pijedestal ideologije, jednako poguban kao velikosrpski nacionalizam. Ovaj drugi junak, koji neodoljivo podseća na Radoša Bajića, đuska u kavezu po seoskim diskotekama.
Zašto se Šešelj ponaša tako nonšalantno u toj estradnoj menažeriji? Nije isključeno da mu je Željko Mitrović dao ponudu koju nije mogao da odbije, jer Šešelj nikada nije krio da ga inspiriše šuštanje novčanica. A Željko ih poseduje u dovoljnim količinama.
Da li je, ipak, spektakularan ulazak u „Farmu” samo produžetak Vojinog nagona za autodestrukcijom, jer je Šešelj, kao čovek koji je pobedio Haški tribunal, zaslužio da ga poštuju barem kao kandidata za spomenik? Ali, Voja je svoj politički nagon za samouništenjem i deficit samopoštovanja pokazao u više navrata. Bilo je davno kada je pristao da se ponove predsednički izbori u Srbiji, iako su mnogi svedoci iz Slobinog doba tvrdili da je tada Šešelj prilično ubedljivo pobedio Zorana Lilića. Ipak je pristao, na dobrovoljnoj bazi, da ga na ponovnom glasanju pobedi novi predstavnik socijalista Milan Milutinović.
Da li bi istorija bila drugačija da je tada Šešelj pristao na političku kompenzaciju? Vojvoda je zaista imao sve preduslove za političkog pobednika. Nije li, na izborima za republički parlament, u Rakovici pobedio velikog književnika Borislava Pekića? Dakle, posle svake velike pobede, usledio bi Šešeljev iracionalan postupak.
Tako je u emisiji kod pokojnog Milovana Ilića Minimaksa izgovorio čuvenu rečenicu o klanju Hrvata zarđalim kašikama, čime je zapravo i postao tvorac prizemnog rijalitija kao političkog žanra. Svi njegovi kasniji nastupi, od incidenata u parlamentu do potezanja pištolja na studente, pokazali su da Šešelj politiku smatra estradnom delatnošću. Nije li, uostalom, to pokazao i u Hagu, provocirajući tužioce i sudije spektakularnim nastupima koji su predstavljali koktel erudicije i prostakluka. Šešelj je, naime, jednako uspešno vladao pravnim veštinama i uličnim rečnikom, te ih je savršeno pakovao u duge govore, koji su opčinjavali ne samo Centralnu otadžbinsku upravu, već i otadžbinu uopšte.
Tako se, kao tvorac političkog rijalitija, genije destrukcije i egzibicionizma samo vratio u svoje prirodno okruženje, gde se i Zorica Marković, i Milić Vukašinović, i Maca Diskrecija osećaju manje kod kuće, nego što to iskreno, bez ikakve glume, pokazuje Vojislav Šešelj. Zatvor pokriven kamerama, uz direktan prenos, savršeno je stanište za nekadašnjeg Titovog i haškog disidenta i omiljenog Slobinog opozicionara.
I Kristijan je, kao što se moglo primetiti na „Farmi”, izgledao kao poslušno đače, poput kandidata za pionira radikala. Do pojave Šešelja, Kristijan se, kao jedini preživeli krimos iz klasičnog dokumentarca „Vidimo se u čitulji”, transformisao u moralistu opšteg smera, te je stvoren novi tranzicioni moto, kao parola novog doba: „Vidimo se na Farmi!”.
Šešelj ih je, dakle, sve po azbučnom redu, toliko zasenio, da je gazda Željko odlučio da te večeri kada je vojvodina zvezda obasjala „Farmu” ne emituje udarnu informativnu emisiju „Nacionalni dnevnik”. A i zašto bi, kada je Šešelj, na provladinoj privatnoj televiziji, izuzetno pohvalno govorio o svom najboljem učeniku Aleksandru Vučiću. Dnevnik se, tako, pokazao sasvim suvišnim, jer je Šešelj perfektno odigrao ulogu bivšeg političkog oca koji i dalje obožava svoje čedo. Tako su se, u jednoj noći, spojili prizemni rijaliti šou i vrhunska politika. Ono što je davno najavljivao Vojislav Šešelj, obistinilo se. Zato toliko često i putuje od rijalitija do rijalitija. Šta vojvoda gaji na „Farmi”? Kao pobednik, naime, odaje počast samom sebi.
