Izvor: Politika, 15.Jul.2011, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska životinjska farma
Mi nemamo drugu farmu i zato smo dužni da se za ovu našu borimo
Srbija je odavno postala Farma. Ne toliko zbog popularnosti istoimenog rijaliti šoua, koliko zbog sličnosti sa Orvelovim viđenjem političke realnosti. Nakon što su životinje podigle revoluciju protiv tiranije farmera Džonsa i uspostavile sopstvenu vlast na „Životinjskoj farmi”, došlo je do velikog raslojavanja između povlašćene klase – svinja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ostalih životinjskih drugova.
Na kraju su svinje zavele diktaturu, koja je po mnogo čemu postala gora nego ona prethodna. Svinjska diktatura se oslanjala na kratko pamćenje svojih podanika i širenje paničnog straha od mogućnosti povratka na farmu zloglasnog tiranina Džonsa. Na „Srpskoj farmi” već celu deceniju se izbori dobijaju plašenjem naroda baukom „devedesetih”, koji svaki čas može da se vrati ako skrenemo sa pravog puta.
Predsednik Farme priznaje da njegov režim nije bajan, ali nikako ne sme da dođe na vlast neko još gori. Mi se zato u svoju korist odričemo svog mleka i jabuka koje se „dele” na Farmi, jer je našim vođama potrebno puno snage da bi nas odveli do željenog cilja. A taj cilj je ujedinjenje sa svim ostalim životinjskim farmama u Evropi, u jednu jedinstvenu „Životinjsku republiku”, u kojoj će svega biti u izobilju.
Na našoj Farmi predizborna kampanja jeveć počela. Po svemu sudeći,biće vrlo intenzivna i naporna. Na „Životinjskoj farmi” svinje su znale da druge životinje ne znaju da pišu i čitaju, pa su lako mogle da menjaju pravila koja su do juče važila. Oslanjale su se na ovce čije je blejanje u ključnim trenucima nadjačavalo svaku reč kritike, kao i na oštre zube pasa koji su bili njihovo telesno obezbeđenje. Dojučerašnji centralisti tako postaju glavni promotori decentralizacije, a korumpirani postaju vitezovi u borbi protiv pošasti korupcije. Proždrljivo su se otimali za fotelje javnih preduzeća, da bi nas sada uveravali da će ubuduće sprovoditi objektivne konkurse. Dovoljno je da u medijima zableje staru pesmu, pa da životinje ponovo progutaju iste laži. Jer potrebno je i dalje verovati u bajku „I Evropa i Kosovo”, iako nam se jasno stavlja do znanja da je „ili ili”. Potrebno je da poverujemo da su dani krize ostali za nama, i da od blejanja ne čujemo škripu sopstvenih stomaka. Na Farmi će životinje tokom praznika razviti zelenu zastavu sa papkom i rogom u sredini. Otpevaće deset puta zaredom himnu „Živele životinje” i zadovoljiti sopstvenu potrebu za patriotizmom. Onda će se svi vratiti svojoj rutini, spletkarenju, gaženju preko leševa zarad bolje poslovne prilike...Kad prođe dovoljno vremena, nećemo se ni sećati šta je bilo na Farmi pre deset godina.
U knjigama će pisati da je pre revolucije harala samo glad i kuga, da smo u očajanju sami sebe bombardovali pa da nas je NATO mirio, da je Kosovo oduvek bilo nezavisna država, da biti rob ustvari znači biti slobodan, a biti glup zapravo znači biti obrazovan i pametan. U kokošjem, telećem ili konjskom mozgu ostaće poneki trag svesti koji će se pitati da li je to sve baš istina, ali neće biti dovoljno pismenosti, a ni prilike, da se bilo šta kaže glasno. Mnogi neposlušni će do tada već biti odstranjeni zbog toga što su izdali državu, na isti način na koji su svinje poklale sve špijune na „Životinjskoj farmi”.
Na kraju će u Srbiji važiti samo jedan zakon, isti onaj koji su svinje napisale na velikom ambaru: „Sve životinje su jednake ali neke životinje su jednakije od drugih”. Na „Životinjskoj farmi” sve životinje su završile kao robovi i nisu uspele da se odupru ljudima, samo su se svinje uspravile na zadnje noge i postale ljudi.
Zato dragi moji farmeri, pokušajte da se setite ideja koje smo imali pre nego što smo zbacili Džonsa. Setite se da smo svoju Farmu želeli da uredimo sami, kako smo zajedno sanjali, bez ikakvih mešanja i spoljnih pritisaka. Da na našoj Farmi mora da vlada zakon koji jednako važi i za svinje i za kokoške, patke, guske, ovce, konje, krave i magarce. Svinje nikako ne bi smele da budu jednakije od ostalih životinja.
Svaki pedalj naše Farme je jednako važan i zato ne smemo da dozvolimo da je bilo ko deli na parcele i prodaje u bescenje. Svinje koje otimaju našu hranu, hodaju na dve noge, piju viski i igraju karte sa ljudima, mogu slobodno da se isele sa Farme. Ovde ima dovoljno žita, kukuruza, voća, povrća, mleka i druge hrane da svi pristojno živimo u slozi.
Potrebno je da mnogo više mislimo jedni o drugima, umesto što jedni drugima stalno kopamo oči kandžama i podmećemopapke i kopita. Uvek imajte na umu da smo se svi rodili na ovoj istoj Farmi koja nas je odnegovala i othranila. Mi nemamo drugu farmu i zato smo dužni da se za ovu našu borimo.
Feđa Dimović
objavljeno: 15.07.2011
