Izvor: B92, 29.Nov.2010, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija izvozi mleko iako ga nema?
Beograd -- Srbija koja je već mesecima suočena sa nestašicom mleka, dobiće narednih dana dozvolu za izvoz mleka u Rusiju. Pitanje je da li će imati šta da izveze.
Stručnjaci tvrde da će korist od otvaranja ruskog i evropskog tržišta, biti višestruka jer bi se time obnovio stočni fond, odnosno, kompletan agrar zemlje.
Da bi proverili da postoje uslovi da bi Srbija izvozila u Rusiju, inspekcija iz te zemlje je krajem oktobra, proveravala sve od našeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zakonodavnog sistema, fabrika i farmi, do zdravstvenog statusa životinja.
Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu, kaže da su inspektori bili zadovoljni onim što su videli na terenu i da se zvanične dozvole za izvoz mesnih i mlečnih prerađevina očekuju u narednih nekoliko dana.
Zoran Matić, generalni direktor „Mlekare Šabac", kaže da je ova kompanija sa trgovinskim lancem „Magnit tander" iz Krasnodara već sklopila petogodišnji ugovor o izvozu feta sira i sirnih namaza u vrednosti od 10 miliona evra.
"Otvaranje ovih tržišta je velika šansa za domaći agrosektor, koju treba iskoristiti. Posebno u oblasti mlekarstva, jer se kroz izvoz prerađevina na treća tržišta zapravo plasira srpsko mleko. Mi trenutno vodimo pregovore sa nekoliko lokalnih samouprava o zajedničkoj nabavci steonih junica, a sama mlekara će u naredne tri godine uvesti 10.000 steonih junica koje će podeliti našim proizvođačima", kaže Matić.
Đorđe Kuzminac, generalni direktor „Big bula", kaže da ovih dana očekuje dozvolu za izvoz mesnih konzervi na tržište Ruske Federacije koji je ranije ugovoren.
"Reč je o paštetama i mesnim narescima u količini od 300 do 500 tona godišnje. Ukoliko bude bilo prilike za veći izvoz, naša kompanija će napraviti strategiju za period od, recimo, tri do pet godina. Tada bismo se vezali za proizvođače i farme kako bismo obezbedili da lanac bude stabilan, a ako bi bilo potrebe, uveli bismo i druge klanice u ovaj posao", kaže Kuzminac.
Ivana Marković, generalni direktor „Juhora", kaže da ova kompanija na tržište EU već izvozi paštete i gotova jela, i to u Bugarsku i Švedsku, dok na tržište Rusije zasad idu paštete i šunka u limenci.
"Radi se o malim količinama koje iznose oko 200 tona godišnje. Sada nam je u planu da proširimo ponudu za tržište Ruske Federacije, i to sa fermentisanim proizvodima kao što su čajna i zimska kobasica i milano i ungareze salama, jer smatramo da sa tim proizvodima možemo biti konkurentni na tom tržištu", kaže Markovićeva.
Međutim, da li će dozvole ostati samo mrtvo slovo na papiru, zavisi od države. Jer ukoliko želi da s našim mlekom i mesom konkuriše na stranim tržištima, država mora da izdvoji ozbiljna sredstva za obnavljanje stočnog fonda, koji je, prema nekim procenama, trenutno na nivou iz 1910. godine.
Milan Prostran, sekretar za agrar u Privrednoj komori Srbije, objašnjava da je zbog loše agrarne politike i niskih otkupnih cena u Srbiji u proteklih 20 godina samo krava muzara poklano oko 350.000, zbog čega nikoga ne treba da čudi što već nekoliko meseci na tržištu Srbije vladaju nestašice mleka.
"Nekada smo izvozili oko 20.000 tona ovog mesa, a sada jedva uspevamo da izvezemo oko 1.000 tona godišnje. Da bismo ispunili kvotu, fali nam oko 100.000 grla utovljene junadi. Što znači da, ukoliko hoće da ostvari rezultat u izvozu i izbori se sa nadolazećom konkurencijom iz sveta, država mora da poboljša stočni fond u svim segmentima, i to kroz izdašniju podršku primarnim proizvođačima", kaže Prostran.
S ovom ocenom slaže se i Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu, koji ističe da bi, ukoliko bi sada krenula veća tražnja za mesnim i mlečnim proizvodima iz Srbije, proizvođači bili prinuđeni da uvoze meso i mleko za preradu za izvoz.
Spremnost Ministarstva poljoprivrede za veća davanja farmerima, kako se poslednjih dana moglo čuti, postoji. Ali pitanje je da li je i država spremna da izdvoji veći budžet za agrar. Ako ne, hranu ćemo uvoziti. Što bi neki rekli – ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.
