Izvor: Press, 13.Dec.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slovenci bi nas ugasili

Oko 1.000 radnika odahnulo što ih nije kupila „Perutnina Ptuj", jer bi slovenačka kompanija, kako tvrde, ugasila klanice i zadržala samo farme Radnici „Agroživa" tvrde da im je pao kamen sa srca kada ih je pre nekoliko dana kupio „Srbijagas", i poručuju da bi kombinat bio uništen da je otišao u ruke slovenačke „Perutnine Ptuj", kako je pre toga bilo najavljivano. Sada njih 1.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ipak očekuje bolju budućnost...Ekipa Pressa juče je posetila „Agroživ", nekada ubedljivo najveći kombinat za proizvodnju živinskog mesa u Srbiji, a sada poslednje preostalo preduzeće u ovoj branši u srpskim rukama. Slovenci su kupili „Topiko" iz Bačke Topole, a hrvatska „Vindija" preuzela je „Planimafarms" u Plandištu.
Ostale tri prodavnice
Predsednik i sekretar sindikata „Nezavisnost" kompanije „Agroživ", Živa Stojin i Mišo Dangubić, kažu za Press da su sigurni da bi „Perutnina" uništila njihovu proizvodnju u Žitištu i objašnjavaju da Slovence interesuju samo farme, ali ne i klanica u kojoj se održala proizvodnja uprkos stečaju u kojem je firma bila od 2008.
- Za nas je mnogo bolje da nam vlasnik bude naše javno preduzeće, koje će zaštititi radnike i održati, a zatim i podići proizvodnju. „Perutnina" ima klanicu u „Topiku", pa je ova naša klanica ne interesuje. Njima je bilo interesantno samo da uzmu naše farme, jer oni nemaju uzgoj pilića. Kod njih bi prestao rad u klanici, a 1.000 ljudi bi završilo na ulici - navodi Stojin.
Njegov kolega Dangubić kaže da bi se, da „Srbijagas" nije kupio „Agroživ", agonija zaposlenih nastavila, a firma bi upala u još veće dugove i na kraju se raspala.
- „Agroživ" može da radi vrlo profitabilno. Piletina je na tržištu najtraženije meso. Firma ima tradiciju, ime i brend, HASAP standard. Što je najbitnije, ima radnike koji poznaju svoj posao - kaže Dangubić.
Radnici „Agroživa" ne veruju da ih je „Srbijagas" kupio samo zato što im je ova živinarska industrija dužnik.
- Istina je da dugujemo „Srbijagasu" za energente. Međutim, to preduzeće je pre svega prepoznalo da ovde može da se zaradi - kaže Stojin.
Svi rade na određeno
Pre hapšenja bivšeg rukovodstva i odlaska firme u stečaj, u „Agroživu" je platu primalo 2.800 radnika. Danas ih u Žitištu ima 1.000, sa platama od 18.000 dinara, koliko ima radnik na liniji klanja, do 25.000 dinara. Ova kompanija imala je i 150 prodavnica širom Srbije, a sada ih je tek tri - jedna u Zrenjaninu i dve u Žitištu. Naši sagovornici ističu da samo zahvaljujući radnicima koji su ostali u firmi proizvodnja nije ugašena.
- Po odlasku u stečaj svako jutro smo mozgali kako da preguramo dan koji je pred nama, kako da nabavimo hranu... Bili smo u situaciji da nam sadašnji vlasnik isključi gas zbog dugovanja. Ali, znali smo da moramo da nastavimo proizvodnju i u tome smo uspeli. Vremenom, sa dolaskom stečajnog upravnika, obezbeđen je čak i kontinuitet u isplatama zarada, koja sada kasne samo mesec dana - pričaju radnici.
Od 1.000 radnika u „Agroživu" nijedan nema stalan posao. Svi su pod ugovorom na određeno vreme, odnosno, kako piše, dok ima potrebe za njima. Živa Stojin ističe da je to jedan od najvećih problema.
- „Agroživ" je maltene jedino preduzeće u Žitištu koje radi, a plate su male. Od njih ne možemo da živimo, dok nam s druge strane naš status ne dozvoljava da u bankama uzmemo ček, dozvoljeni minus, o kreditima ne smemo ni da razmišljamo. Mi smo svesni da novi vlasnik ne može drastično da nam poveća plate, ali bismo bili zadovoljni da ljudi budu primljeni za stalno - kaže Stojin.

Nastavak na Press...