Izvor: BKTV News, 22.Jan.2014, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ranč u Brazilu na kojem su nacisti držali robove
Na farmi oko 160 kilometara zapadno od Sao Paola fudbalski tim se postrojio za fotografisanje. Ono što se na fotografiji ističe jeste simbol tima – svastika. Nekada se tu nalazio ranč gde su nacisti držali siročad kao robove. Argemiro dos Santos, nekadašnji rob a onda jedan najboljih brazilskih fudbalera posle Drugog svetskog rata, priseća se života na ranču.
Fudbalski tim sa ranča Kruzeiro do Sul
Fotografija >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << iz tridesetih godina 20. veka prikazuje farmu na oko 160 kilometara zapadno od Sao Paola i fudbalski tim koji se postrojio. Sve deluje u redu sem jedne stvari, grba tima – nacističkog simbola svastike, prenosi Bi-Bi-Si.
Vreme kada je fotografija napravljena podudara se sa usponom nacističke partije u Nemačkoj, ali ovo je bilo na drugom kraju sveta.
„Ništa ne objašnjava prisustvo svastike“, kaže Hoze Rikardo Rosa Masiel, nekadašnji rančer na farmi Kruzeiro do Sul.
Ali nacistički simbol nije se prvi put pojavio na fotografiji. Nešto ranije, svinje su probile zid koji ih je ograđivao, a onda je pogledao cigle. Mislio je da halucinira.
Na ciglama je jasno bio utisnut kukasti krst.
Hoze Rikardo Rosa Masiel pokazuje cigle
Dobro je poznato da je Brazil pre Drugog svetskog rata imao jake veze sa nacističkom Nemačkom. Dve zemlje bile su ekonomski partneri a najveća fašistička stranka van Evrope, sa više od 40.000 članova, bila je u Brazilu.
Profesor istorije Sidni Agilar Filjo posle dosta proučavanja, otkrio je tamnu stranu istorije ranča, koji je tada bio u vlasništvu porodice Roha Mirandas, bogatih industrijalaca iz Rio de Žaneira.
Otac Renato i njegova dva sina Otavio i Osvaldo bili su odani članovi Akao Integralista Braziliera, partije ekstremne desnice sa velikim simpatijama prema nacistima.
„Pronašao sam svedočenja 50 dečaka od oko deset godina, koji su iz sirotišta dovedeni. Osvaldo je obećao da ćemo igrati fudbal i jahati konje. Ali to nije bio slučaj. Radili smo stalno, čistili farmu i okopavali zemljište“, kaže Alojzije da Silva, jedan od prvih dovedenih siročića.
Deca su bila podvrgavana batinama, a nisu im se obraćali imenom već brojem. Silva je bio 23.
Argemiro dos Santos bio je dečak kada je odveden u sirotište u Rio da Žaneiru. Odatle je stigao na ranč. „Nisu uopšte voleli crnce“, seća se Santos.
„Stalno su nas kažnjavali. Najčešće sa dva udarca palmatorije, specijalno napravljene daske. Osoba nije mogla da izdrži više od pet udaraca. Fotogafije Hitlera bile su svuda i morali smo kada prolazimo da salutiramo“, priseća se Santos.
Potomci porodice Roha Miranda kažu da su se njihovi preci odrekli nacizma mnogo pre rata, a posebno demantuju da su deca prebijana i čuvana kao robovi.
Siročići su, ipak, imali prilike da igraju fudbal. Doduše samo protiv tima sa obližnje farme. Santos kaže da su bili izuzetno talentovani.
Posle nekoliko godina odlučio je da mu je dosta. Jedno veče je ostavio otključanu kapiju. Tokom noći je pobegao i nije se vraćao.
Otišao je u Rio i radio kao raznosač novina. Onda se 1942. godine, kada je Brazil objavio rat Nemačkoj, prijavio u vojsku. Služio je na brodovima koji su patrolirali u Evropi i lovili podmornice.
Santosa svi zovu po nadimku „mornar“ a on ponosno pokazuje orden. U Brazilu je veoma poznat. Bio je jedan od najboljih fudbalera četrdesetih godina – igrao je za „Fluminense“, „Botafogo“ i „Vasko da Gamu“.
„Tada nije bilo profesionalaca. Svi smo bili amateri, raznosači novina i čistači cipela“, kaže Santos.
Sada živi sa svojom ženom Giljerminom na jugozapadu Brazila. Živi miran život.
„Volim da sviram trubu i sedim na verandi. Uživam u hladnom pivu i družim se sa prijateljima“, dodaje Santos.
Sećanja na farmu, međutim, ne blede.
„Svako ko kaže da mu je ceo život od rođenja bio sjajan laže. Svakome se nešto ružno desilo u životu“, ističe nekadašnje siroče, ponosni vojnik, vrsni fudbaler, a sada dobri i prijateljski nastrojeni starac.
Izvor: RTS
Tweet
