Izvor: B92, 13.Maj.2013, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propast teška 100 miliona jaja
Novi Sad -- Pre skoro dve decenije u industrijskoj zone u Bačkoj Palanci, preko puta sadašnjeg "Tarketa" trebala da proradi najveća fabrika majoneza u Evropi.
Brujalo se, obećavalo, najavljivali krediti stotinama kooperanata koji bi trebali da izgrade farme za nekoliko miliona koka nosilja, brojalo se na stotine i hiljade posredno i neposredno zaposlenih, trljale ruke od desetina miliona evra (tada nemačkih maraka) od izvoza, profit već skoro delio, piše Dnevnik.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Onda je polako cela priča, iskorišćena u jednoj od izbornih kampanja, počela da pada u zaborav. Ozidana i pokrivena fabrika počela da zarasta u korov koji i danas jedini podseća na privrednu priču koja se pretvorila u bajku, ali bez srećnog kraja.
Ovu fabriku, a kako smo poodavno saznali, počela je da gradi jedna gospođa koja je bila vlasnik i Fabrike „Župa“, svojevremeno najvećeg proizvođača hlora u bivšoj Jugoslaviji.
Upućeniji kažu da je propast te fabike mnogo veća od ove palanačke koja je propala pre nego što je počela da radi. Doduše, priča se da je na sprat ove fabrike svojevremeno unet deo izuzetno teške opreme koju je posle vlasnik hteo da proda, ali nikako nije mogao da je iznese iz objekta. Stručnjaci kažu da je ova fabrika u startu bila osuđena na propast, jer je građena mimo standarda, visina, a priča se da investitor nema nikakve potrebne građevinske papire, odnosno dozvole.
Bilo kako bilo ova priča je lepo zvučala, jer su cifre palile maštu, pa je, po jednoj računici ovde godišnje trebalo da se preradi preko 100 miliona komada jaja!?
Iz ove fabrike nije izašla ni deka majoneza, a jedino je ostala propast u kurovu, odnosno „kajgana“ teška 100 miliona jaja. Šta će biti sa očito promašenom investicijom i ovdašnjim velikim iznevernim očekivanjima još se ne zna – jedni tvrde da će objekat biti srušen, jer vlasnik ne može da nađe kupca, pošto nema papire, a drugi se nadaju da nisu baš sva jaja porazbijana!
Sudbina ove fabrike kao da je podeljena sa sudbinom svojevremene slobodne carinske zone koja je postojala u ovoj varoši baš pre dve decenije. I ona je najavljivana kao šansa za preporod, jer u onim teškim vremenima, blokada, sankcija, tvrdilo se da su slobodne zone jedina šansa da se privuku strani investitori. Sve je bilo tu – železnica, luka na obali Dunava, magistralni put i dobri prilazni putevi, kompletna infrastruktura, ali...
Tada je Vlada tadašnje Jugoslavije dala rok od dve godine (pa prećutno i više) da slobodna zona zaživi. Ponovo se u prigodnim prilikama, obično oko izbora, pričalo o velikoj šansi za posao na hiljade ljudi koji će ovde raditi, a vlasnici će dopremati materijal iz uvoza i gotove proizvode izvoziti. Tako se desilo da i u vremenu kada je Bačka Palanka imala prolaz u vrhu države slobodna zona bude ukinuta, jer nije zaživela, a proizvodne hale se godinama izdaju kao magacini, ili su proizvodni pogoni malim firmama.
Od zakupa proizvodnih hala plate prima direktor i njegov zamenik, jer je firma opštinska.
Ovih dana oglasili su se urbanisti (političari su to pričali godinama unapred) i najavili da rade na projektovanju i infrastrukturnom opremanju tri radne zone na obodima Bačke Palanke. Međutim, malo je novca pa je teško očekivati brzo zaživljavanje ovih zona tim pre što još niko, sem „Al Dahre“ koja krajem godine treba da dođe u obližnje Karađorđevo, nije najavio zainteresovane investitore. Izgleda da su najzainteresovainiji za nove radne zone vlasnici i do sada najuspešnijih ovdašnjih kompanija „Tarket“ i „Nektar“ u čijoj blizini treba da se izdvoji preko 50 hektara za nove fabrike. Ali, znajući ovdašnju privrednu istoriju – o tom potom!
Pogledaj vesti o: Farma
