Izvor: Vesti-online.com, 15.Nov.2012, 17:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pastir u ropstvu

Uh, za malo da umrem od stud, u učionicu, u školu, gore u Kozji Dol. Brat mi Novica otide za Požarevac, da radi na farmu. Umaram se, srce mi lupa kao doboš, teško mi je, dođo' u bolnicu, sve me znaju, primiše me da se oporavim, živnem malo. Ništa, nisam toliko mnogo zgrešio, Bog mi je svedok, ama život me utepa - priča Srboljub Stanković, koji je već mesec dana smešten na internom odeljenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << vranjske bolnice. Ima 32 godine i ranije je imao srčane tegobe, a sada srce sve češće popušta.

Razboleo se od života: Srboljub Stanković u vranjskoj bolnici  

Rođen je u selu Kozjem Dolu kod Trgovišta, nedaleko od makedonske granice. Od osme godine bio je ovčar u makedonskom selu Oglavce i na planini iznad Kratova. Preživeo je glad, ropstvo i zlostavljanje, zato danas stasom podseća na neuhranjenog petnaestogodišnjeg dečaka. Sitan, koščat, nemirnih pokreta, sa sakrivenom tugom u očima, obleta hodnikom, pomaže u čišćenju jer ne može da se smiri, ali van bolničkog odeljenja ne izlazi nikud.

- Ovde mi je najubavo. Ne jedem mnogo, želudac mi malečak, ama društvo čini da sam golem, srećan - kaže Srba.

Oca Krstena se ne seća. Imao je četiri godine kada je umro. Po pričanju, zna da je radio u rudniku u Dovezencu u Makedoniji. Mnogo je pio i maltretirao njegovu majku Olgu.

 

Soba i baštica

- Predsednik opštine na Trgovište me sagledao, hvala mu na nega i na Bog. Ovde imamo sobu, šupu, sve. Brat ide radi u šumu, zaradi za drva i brašno, ja imam platicu, u dvor sadim lukče, krompirče, da se preranimo. Imamo si, na nas ne treba nam mnogo - kaže Srba.

  Sanjam Bogorodicu

- Gledam sobu, vikam nam da je to naše, pa mi dođe da se sakrijem negde i isplačem od sreće. Zahvalan sam svima, evo crtam Bogorodičku. Sve da nas čuva. Mnogo volim da crtam. Sanjam Bogorodičku noću. Kao da čujem: "Srbe, dete moje milo, ne se sekiraj, gde ima ljudi tu ima i put" - priča Srba.

- Majka je mnogo patila. Devet deca smo bili, znam samo za brata mi Novicu koji je stariji od mene dve godine. Svi ostali se rastikali po svet. Ne znamo se. Sabirašemo mrve da preživimo, a majka da ne spasi reši da se udade za jednoga starca u kumanovsko selo Dejance. Nije bio loš čovek, poslao me u školu, završio sam prvi razred i zabrljao. Stariji rođak me naveo na zlo, da kradem. Majka, jedno jutro prozbori: "Gotovo je sa školu, ideš za ovčara kude gazda Tasu u kratovsko selo Rudince, ovce da čuvaš, 'leb da zaradiš, bolje muka nego bruka" - priča Srba.

Taj početni greh, kada je imao osam godina, odrediće njegovu dalju sudbinu. Ostaće nepismen. Sada u bolnici uči da čita i piše. Pokazuje napisano velikim slovima: LENKA VOLI SRBE. DANAS JE NEDELjA. SNEG PADA.

- Čuvao sam preko 100 ovce na planinu, a po 60 u polja u selo Oglavce. Ubavo beše, napravam sviralu od vrbu i sviram po celi dan. Pričam sa kučiki, ovce, sa vetar, kišu, sunce. Beše i lošo, pobolje ranili kučiki nego mene. Bace tvrd 'leb, daju i neku čorbu sa trave mešanu. Malka od toj jedešem, poviše što nađem u planinu, neku voćku, trnjinku, gloginjku... - priča Srba.

Majka Olga je teško obolela i umrla kada je imao 10 godina. Bio je prepušten gazda Tasi i njegovoj milostinji.

- Ne žalim se na njega, u školu ne možešem da idem. Odmah reče: "Kakva, škola, koj će čuva ovci"! Ne se žalešem dok ne umre Tasa i pojavi se drugi gazda Stojadin Mlohar. Loš čovek, golem zver. Gde me sretne, tuj me tepa. Udara sa štap kao krvnik. Zašto, bre, bože? Ti znaš, ja ne. Uhvati me jedanput, ja onako malečak, a on kao ala, ne mogašem da pobegnem. Drži me za noge, otvori kapak od bunar i poče da spušta unutra. Gledam kamen i dole vodu, sve mi se vrti. Vrisnem, kako grom da pukna, zver me izvadi i pretepa - seća se Srba kako ga je gazda mlatio.

Bežeći od nasilja prešao je planine, jer je znao da je tamo negde njegovo rodno selo i stigao sa bratom u Kozji Dol. Zahvaljujući opštinskim vlastima u Trgovištu i zalaganju čitalaca "Vesti", Srba Stanković i njegov brat Novica dobili su pomoć u hrani, odeći, novcu, a danas žive u u staroj seoskoj školi u Kozjem Dolu. Soba je preuređena od nekadašnje učionice. Srba je dobio posao čistača u opštini i za to prima oko 5.000 dinara. Uspeo je da se sakrije od sudbine.

Nastavak na Vesti-online.com...