Izvor: B92, 17.Avg.2020, 20:03

Orvelova "Životinjska farma": Ko je svinja?

Orvelova Životinjska farma: Ko je svinja?

U "Životinjskoj farmi" Džordž Orvel se obračunava sa sovjetskom revolucijom. Njegova basna o moći je objavljena pre 75 godina - a danas je aktuelnija nego ikada.

Basna Džordža Orvela se odvija na jednoj farmi.

"Gospodin Džons sa Veleposedničke farme zaključao je kokošinjce preko noći, ali je bio previše pijan da se seti da zatvori i gornje otvore kroz koje je živina mogla da izlazi i ulazi."

Jednostavnim rečima, Orvel (1903-1950), koji se zapravo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zove Erik Artur Bler, počinje svoju priču o životinjama na farmi koje planiraju revoluciju protiv svog vlasnika. Majstor društvene kritike nije ni slutio da će "Životinjska farma" postati klasično delo političke literature, prenosi Dojče vele.

Orvel je knjigu napisao krajem 1943. i tokom 1944. godine. U svojoj rodnoj Velikoj Britaniji najpre nije mogao da nađe izdavača. Jer, ono što je napisano kao bezazlena dečja priča, u stvarnosti je bila mračna satira i žestoka optužba Staljinove diktature u Sovjetskom savezu.

A pošto je Sovjetski savez u Drugom svetskom ratu koji je tada još trajao bio saveznik Velike Britanije u borbi protiv nacističke Nemačke, objavljivanje takve priče nije bilo oportuno. No 1945. je "Životinjska farma" napokon objavljena.

Neke životinje su jednakije od drugih

I šta se dešava u basni? Stari i ugledni polubeli vepar Stari Major otvorio je oči životinjama na farmi koju je vodio nesposobni i stalno pijani seljak g. Džons. Održao je govor u kojem je čoveka označio kao eksploatatora i rekao da mučitelji moraju biti oterani revolucijom.

No, upozorio je da posle revolucije životinje ne bi trebalo i same da postanu ljudi: "Sve životinje su jednake, nezavisno od njihove snage ili inteligencije".

Kada je Stari Major ubrzo potom umro, životinje su iskoristile priliku da oteraju gospodina Džonsa sa farme – pod vođstvom dvojice mladih veprova, Sneška i Napoleona.

Životinje su najpre zajedno preuzele farmu i sve je bilo bolje. Radile su naporno jer su radile za sebe i međusobno su bile solidarne. "Veleposednička farma" je preimenovana u "Životinjsku farmu".

No, pametne svinje su ubrzo preuzele komandu u svoje ruke i svoj predvodnički status pretvorile u diktaturu, koja je ubrzo bacila u senku sve čega su životinja nekad htele da se oslobode. Veprovi su svoju moć pravdali parolom: "Sve životinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih".

Kapitalizam protiv socijalizma

Razlike između ljudi i svinja kao vladalaca su na kraju romana počele da nestaju – pa i one vizuelne. Druge životinje na farmi nisu više mogle da prepoznaju ko je čovek a ko svinja – ko je kapitalista a ko socijalista.

"Životinjska farma" opisuje tok revolucije koja mora da propadne. Jer, revolucije, smatrao je Orvel, mogu da dovedu do pomeranja vlasti. Ali društvene strukture ostaju netaknute. Nekoliko moćnika eksploatiše mnoge koji su obespravljeni.

Književnost kao oružje u Hladnom ratu

U Sovjetskom savezu i satelitskim državama Orvelova "Životinjska farma" je bila zabranjena. Pri tome je sam Orvel bio ubeđeni levičar: u Španskom građanskom ratu se borio na strani POUM, komunističke grupe u kojoj je sovjetski staljinizam video konkurenciju.

Prvi nemački prevod "Životinjske farme" pojavio se 1946. U DDR je ta knjiga, baš kao i Orvelova "1984" bila zabranjena sve do pada Berlinskog zida i kraja Nemačke demokratske republike 1989.

CIA otkupila prava za snimanje filma

Posle Orvelove smrti 1950, tajna služba CIA je kupila filmska prava kako bi mogla da stiče poene u hladnoratovskoj borbi protiv Sovjetskog saveza. Crtani film "Životinjska farma – ustanak životinja“ snimljen je između 1951 i 1954.

A producenti su bili Džon Halas i Džoj Bačelor – u Velikoj Britaniji. Radnja se u velikoj meri oslanja na književni predložak. Ali u filmu je došlo i do druge revolucije – protiv vladavine svinja. Jer CIA nije mogla da usred Hladnog rata dopusti da kapitalisti i socijalisti prođu podjednako dobro.

U fimskoj adaptaciji iz 1999. Džon Stivenson je izmenio radnju utoliko što je u nju ugradio raspad Sovjetskog saveza 1989. Film završava hepiendom u kojem posle godina vladavine svinja, novi ljudi preuzimaju farmu. A životinje se raduju: "Konačno smo bile slobodne!"

Britanski novinar i pisac Džordž Orvel je svojim knjigama želeo da ukazuje na političke nepravde i pri tome je često posezao za formom satire.

U njegova najznačajnija dela spadaju "Životinjska farma" i "1984" (izdata 1949). I u toj knjizi on se bavi problemom autoritarne države u kojoj vlada totalni nadzor i propaganda manipuliše ljudima.

"Životinjska farma" je basna koja može da se primeni na svaki totalitarni sistem. Tako ni 75 godina od svog objavljivanja – nije zastarela.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.