Izvor: Blic, 20.Nov.2009, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne otvaraju prozore zbog životinja
Subotica - Iako je pre dve godine Subotica dobila status grada, epitet da je najveće selo u Evropi i dalje nosi zbog građana koji u dvorištima iz kojih se vidi toranj Gradske kuće drže kokoške, konje, krave, svinje i druge domaće životinje. Zbog farmi u komšiluku mnoge Subotičane bude petlovi i smrad iz staja pa je komunalnim inspektorima od marta stiglo više od 150 prijava.
Međutim, inspekciji su ruke vezane odlukom iz 1996. godine koja reguliše držanje domaćih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << životinja, jer po njoj grad nije podeljen na zone u kojima je to dozvoljeno, već svako pod jednakim uslovima ima pravo na uzgoj. Gradski zakon jedino precizira da obori, staje i kokošinjci moraju biti udaljeni barem 15 metara od susednog objekta, odnosno deset od sopstvenog.
U Sterijinoj, Plitvičkoj i ulici Karolja Čilaga stanari kažu da su ogorčeni na nekoliko komšija, a naročito na sugrađanina iz ulice Ognjena Price jer „ceo kvart obavija miris koncentrata i buka koju prave domaće životinje".
- Držim živinu za lične potrebe i zbog supruga koji iz hobija voli da brine o petlovima, ali moje skromno domaćinstvo nikoga ne uznemiriva. Komšije iz kvarta se žale da se neko u susednoj ulici bavi uzgojom domaćih životinja na veliko, a najverovatnije da su zbog toga revoltirani i stanari nove
Konji pasu pet minuta od centra
višespratnice, jer su kupili stanove u blizini centra, a zbog neugodnih mirisa ne smeju da otvore prozore. Ako nam zabrane da držimo domaće životinje, ja ću to ispoštovati, ali bez obzira na smetnje koje stvaraju pojedinci treba voditi računa da mnogima od toga zavisi egzistencija - kaže Ana Šogor.
Komunalna inspektorka Eržebet Kiš kaže da ukoliko se objekti na koje se građani žale nalaze na propisanoj udaljenosti ova služba ne može da prekorači nadležnosti koje ima. Zbog toga inspekcija pokušava da zamoli ljude da prostore drže u urednom stanju, iako komšijama to ne rešava nevolje.
- Lagerovanje stajskog đubriva nije trenutno regulisano odlukom i to pravi veliki problem pa smo predložili da se u izmenjenoj odluci koju priprema Gradska služba za poljoprivredu reguliše ovo pitanje. Jasno nam je da su teška vremena i da se ljudi snalaze na razne načine da prežive i zato dajemo fleksibilne rokove od mesec do dva za uklanjanje životinja. Retko podnosimo prekršajne prijave, a kazna za fizička lica koja ne poštuju postojeću odluku je 5.000 dinara, dok godišnje oko dvadesetak najupornijih završi na sudu - kaže Kišova.
Prema njenim rečima, za razliku od pre desetak godina građani koji odgajaju domaće životinje u užem i širem centru grada ulažu više truda u održavanje higijene dvorišta i okućnice. Eržebet Kiš navodi primer domaćinstva kada kod kojeg je po prijavi građana konstatovano da objekti nisu propisno udaljeni od komšijskog zida, pa je domaćinu naloženo da ukloni svinje.
- Čovek nam je iskreno rekao da zna da to ne može tako, ali da je pokušao pa dok može. Krivicu je pripisao sebi i priznao nam je da je ipak trebalo češće da čisti - kaže Eržebet Kiš.
Na pomolu nova odluka
Stručna služba za poljoprivredu već je održala prvo usaglašavanje novih predloga koji bi najkasnije do januara 2010. godine trebalo da zamene postojeću odluku.
- Radimo na zoniranju grada i odluci kako bi onima koji drže domaće životinje omogućili da postepeno uklone obore, staje i kokošinjce, ali da ona ne bude atak na njihovu egzistenciju. Ubuduće će biti precizirano u kom delu grada je dozvoljen uzgoj domaćih životinja, a na narednim sastancima treba da se izjasne urbanisti, mesne zajednici i inspekcija - kaže Mirko Ostrogonac, šef Službe za poljoprivredu.
