Izvor: B92, 14.Sep.2013, 17:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Napravio farmu mangulica u Ljigu

Ljig -- U Ljigu i okolini mnogi poznaju Živorada Ignjatovića kao vrsnog majstora koji popravlja motokultivatore, testere, kosačice...

Ipak, on je najviše zainteresovan za potpuno drugačiji posao.

"Želeo sam i ostvarilo mi se da napravim farmu mangulica", kaže Ignjatović.

"Ali moj cilj nije da ih gajim na klasičnoj farmi. Ako ih hranite koncentratom, one će rasti brzo, samo kvalitet mesa neće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biti onakav kakav bi trebalo da bude. Srbija ima sve šanse da razvije proizvodnju prirodno zdrave hrane i da na taj način dođe do značajnog izvoznog suficita. Priroda nam je omogućila izvanredne uslove, na nama je da se malo potrudimo i da te uslove iskoristimo na najbolji mogući način".

Mangulica je autohtona srpska rasa svinja za koju se smatra da je u bliskom srodstvu sa divljom svinjom. Uslovi koje zahteva su veoma skromni, praktično su identični uslovima u kojima žive njeni divlji preci. Nekada su živele u šumama i po ritovima, i zahvaljujući svojim izvanrednim osobinama, uspevale su da se održe uprkos oštrim klimatskim uslovima. Mangulice su otporne na sve moguće bolesti od kojih lako obolevaju sve moderne rase svinja.

Ignjatović kaže da ga je mangulica privukla jer je izuzetno pametna, a nije zahtevna.

Srbija je za vreme Miloša Obrenovića imala svoj priznati izvozni brend - mangulicu. Sam Miloš je bio najveći svinjarski trgovac na Balkanu, a posao je započeo sortom poznatom kao šumadijska svinja. Od te sorte, ukrštanjem, nastala je današnja mangulica.

"Izvanredne su, pamte i tačno znaju šta mogu da očekuju od čoveka. Sa druge strane, njihovo meso je izuzetno zdravo jer je sadržaj holesterola u mesu mangulica čak do neverovatnih 80 odsto niži u odnosu na druge rase. Konzumiranje njihovog mesa dovodi do stvaranja takozvanog pozitivnog holesterola koji blagotvorno deluje na osobe sa povišenim nivoom masnoća u krvi".

Da bi napravio farmu, Ignjatović je ogradio 4,5 hektara hrastove i bukove šume. U ograđenom prostoru našao se i potok.

"Važan je i sam teren. Nije isto da li gajite stoku u ravnici ili u planinskom regionu. Ovde je nagib takav da je vrlo teško ostati na nogama. Posetioci moje farme su mi priznali da ih je kratkotrajno obilaženje terena koštalo žestoke upale mišića. Zamislite u kojoj su kondiciji moje mangulice koje taj teren obilaze po ceo dan, kopajući u potrazi za korenjem" kaže ovaj neobični farmer.

Berkovac se nalazi na nadmorskoj visini od oko 500 metara. U dolini je Banja Vrujci, u blizini Ljig, Ravna gora... klima je planinska, ali nije surova. Mnogobrojni izvori i potoci dopunjuju prirodne potencijale ovog kraja.

"U Berkovcu i okolnim selima, idealni su uslovi za gajenje čiste, nezagađene hrane. Voda je bistra i može da se pije iz potoka, poljoprivrednici praktično ne koriste hemiju, a interesantno je primetiti da nema čak ni ambrozije koja pričinjava mnogo problema izazivajući alergije kod ljudi i stoke. Zbog toga je ovo idealan prostor za gajenje krompira, cvekle i, naravno, voća, posebno šljive".

Ignjatović ističe da svoje mangulice, a ima ih gotovo stotinu, hrani na potpuno prirodan način, tako da ova sorta ostvari sve svoje genetske potencijale.

Uz sve prednosti, Živorad Ignjatović navodi samo jednu "manu" mangulice.

"Za razliku od modernih sorti svinja koje oprase desetak i više prasića, mangulice oprase samo od šest do sedam", završava priču Ignjatović.

Nastavak na B92...