Izvor: Politika, 16.Nov.2009, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše živine na prestoničkim farmama
U Beogradu ukupno 1.127.023 grla goveda, svinja, ovaca, koza, konja i peradi. – Minimalno odstojanje stočnih farmi od stambenih zgrada treba da bude 200 metara, a od izvorišta vode 800. – Brojna imanja za uzgoj životinja nisu ni registrovana
U prestonici ima 12 registrovanih farmi svinja, na 30 imanja gaje se goveda, na 12 muzne krave, a postoji i šest farmi konja... Koliko ovih objekata radi na „divlje”, za sada nije moguće utvrditi. U Odeljenju za dobrobit >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << životinja i zdravstvenu zaštitu pri Upravi za veterinu podsećaju da nelegalna gradska gazdinstva, kojih ima znatno više, nažalost, nisu na meti republičkih veterinarskih inspektora. Zadatak nadležnih je, dodaju u ovoj upravi, da kontrolišu jedino registrovane objekte za koje važi veterinarsko-sanitarni uslovi.
– Svako ko želi da registruje farmu najpre mora da podnese zahtev u Upravi za veterinu, posle čega sledi formiranje komisije koja može da izdaje uslove. I opština na kojoj će se nalaziti farma dužna je da utvrdi da li na datoj lokaciji može da se uzgaja traženi broj životinja. Nadležni iz odeljenja za zaštitu životne sredine i komunalna inspekcija treba da procene da li postojanje takvog objekta ugrožava okolinu ili ne – kaže Olivera Čeperković, savetnik u Odeljenju za dobrobit životinja i zdravstvenu zaštitu.
Regionalnim prostornim planom administrativnog gradskog područja utvrđena su minimalna zaštitna odstojanja između granica kompleksa stočnih farmi i objekata u susedstvu. Minimalno odstojanje od stambenih objekata je 200 metara, a isto tolika treba da bude razdaljina farme od magistralnih puteva i rečnih tokova, dok od izvorišta vodosnabdevanja najkraća razdaljina treba da bude 800 metara.
Stvarnost je, ipak, malo drugačija. Svi koji gaje životinje nisu registrovani, niti se njihovi objekti nalaze na propisanoj razdaljini, pa samim tim i ne podležu merama iz pravilnika o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekta za uzgoj i držanje kopitara, živine i kunića. Malo je verovatno da će se na Vračaru, Savskom vencu i Starom gradu neko usuditi da drži konje, živinu ili kuniće što je, inače, zabranjeno odlukom o držanju domaćih životinja. Pojedini građani u urbanim delovima grada, ipak, gaje životinje na farmama, neki ih drže u dvorištima, čak i svojim stanovima. Višnjica, Višnjička banja, delovi Novog Beograda i Voždovca neke su od lokacija na kojima se uzgajaju svinje, ovce, živina i rogata stoka.
Opština Novi Beograd nedavno je donela odluku o zabrani uzgajanja domaćih životinja, koja se još ne sprovodi u delo, potvrđuju nadležni. Poljoprivrednici iz dela stare Bežanije upozoravaju da ubuduće neće imati od čega da žive. Stanovnici naselja Braća Jerković čiji se domovi nalaze u istoimenoj ulici već decenijama ne mogu širom da otvore prozore i udahnu svež vazduh, jer se tu nalazi seoska farma kokošaka, svinja, koza, krava, konja" Svojevremeno je vlasniku farme nuđeno da stoka bude premeštena na imanje u Pinosavi. Kako kaže Dragomir Babić, načelnik voždovačke inspekcije, uzgajivač domaćih životinja zauzvrat je tražio od opštinskih vlasti da mu se napravi prilazni put do pinosavskog imanja, obezbedi prevoz stoke i živine, što nije bilo moguće.
– U urbanom delu Voždovca više ne postoji nijedan takav objekat, ali se ova farma tu nalazi odvajkada. Njen vlasnik je svojevremeno umeo da kaže inspektorima da je „grad došao kod njega, a ne on do grada”, misleći na to da je ovaj kraj nekada bio selo koje se u međuvremenu urbanizovalo – objašnjava Babić.
Prema najnovijim podacima gradskog Zavoda za informatiku i statistiku, u Beogradu se ukupno gaji 1.127.023 grla goveda, svinja, ovaca, koza, konja i živine. Najmanje se uzgajaju konji, njih je svega 189, dok živina, tačnije 804.333 peradi, prednjači po brojnosti u odnosu na ostale domaće životinje. U metropoli se trenutno gaji i 194.601 svinja, 55.996 goveda, 65.260 ovaca i 6.644 koze.
M. Brakočević
--------------------------------------------------
Farma i gazdinstvo
Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića propisano je postojanje dve kategorije objekata – farme i gazdinstva. Pod pojmom farme podrazumeva se svaki objekat u kojem se gaji 20 ili više od 20 grla kopitara ili goveda, sto ili više od sto svinja, 150 ili više od 150 ovaca i koza i 350 ili više od 350 živine i kunića. S druge strane, svako gazdinstvo u kojem se nalazi, recimo, više od 20 grla stoke, mora da bude registrovano. Farma može da se gradi na lokaciji koja se nalazi na području i u zoni koja ne ugrožava niti bi bila ugrožena od stambenih i drugih objekata u bližoj ili daljoj okolini. Nadzor nad sprovođenjem Zakona o veterinarstvu i propisa koji su doneti na osnovu njega obavlja republička veterinarska inspekcija.
[objavljeno: 16/11/2009]
